ЗАПАДНИ
ТРЕНД
ДВАДЕСЕТПРВОГ
ВИЈЕКА:
УНИШТИТИ
НАЦИЈУ
Једини одговор
том тренду јесте Национална Држава.
Не скидајте
врата у кући.
Тај процес
којег генерише Запад није почео јуче.
Морганизам,
који је створен, уздигао се, у Америци, никада се не може одвојити од те спознаје
да денационализована руља доноси највећи профит а да свака граница умањује
његову висину. Стога је за цијели свијет лансиран Амерички Начин Живота и
политика коју означавам као З&ФТ. Збигњев и Финансијерски Територијализам.
Нато Пакт
је у тој политици најмањи проблем.
Као што је
и Варшавски Пакт био невјешта денационализација кроз практичну Теорију
Ограниченог Суверенитета.
Запад је
тај совјетски умилни рецепт претворио у планетарни чин. Који се проводи свим
средствима, од Интеграција до Ваздушне Демократије.
Ако изузмемо
јасне и константне циљеве, да се сруши Русија и Кина, онда је Денационализација
први, основни, примарни циљ Запада.
Денационализација
подразумијева уништење и разарање Нације.
Од многих
технологија којима се то постиже, данас није лако препознати тај циљ.
Уништавање двије
валидене и верификоване нације у БиХ, Срба и Хрвата, проводи се подвођењем
земље Бриселу и Нато Пакту, уз прећутно одобравање најцрње Отоманске
Унитаризације.
У Србији се
Нација уништава најокрутнијом детериторијализацијом и лажним тражењем да се
Свемоћном Богу Бриселу стално приносе жртве.
И у
Хрватској је на сцени уништавање Нације.
Само то
Хервати тешко признају и теже се уочава. Пошто је нацонална чистота свеопшта.
У цијелој
Европи је тај процес на сцени. Само степен економског развоја и висина стандарда,
сразмјерно, замагљују тај процес.
Ну. Једнако
су у опасности и француска и германска Нација, као и мала српска балканска.
Не би,
иначе, Хуни, који су одувијек имали национални талент за окупљање и опстанак,
изњедрили свог садашњег ввођу, Орбана. Непревазиђена је дијагностика да Услови
стварају актере.
Убризгавање
великог броја Миграната у Европу, у кратком року, управо има за циљ разарање
Старих Европских Нација. А након тог вала, нико више не може затворити врата.
Јасно је да
о интеграцији у њемачко, француско или неко друго друштво, не може бити говора.
Највећи степен интеграције био је достигнут када су тамошњим живљем и
просторима, владали колонизатори.
Ништа се
постићи не може ни дисперзивним расељавањем какво предузима Француска или
распоредом квота по земљама, на чему инсистира дојче прецизирен.
Нус продукт
свега тога су испражњени простори Блистока, Сјевера Африке... што Западу
оставља одријешене руке. Јер тамо више није могуће начинити Државу ни у њеном
најанархичнијем облику.
Нема државе
без становништва, поданика.
Нема је без
Нације којој је Држава потребна ради окупљања и опстанка.
И ту
долазим до кључне тезе.
Државе су
циљ, уништење Држава, а помор Нација је средство.
Нато или
бриселске интеграције нису довољан залогај Морганизму. Европа се одупире ТТИП-у,
нпр.
Дабоме. Као
и у свему, што је Нација мања, њена судбина је краћа. Смрт је лакша.
Стога је
потребно отворити очи, зауставити сваку интеграцију, без барем петогодишње
опипљиве користи, што треба сапштити овако Отворићемо вам Поглеавље ако у пет
година, овдје, омогућите да запосимо Сто Хиљада Радника, окренути се градњи
Националне Државе, користити све своје могућности, којих се сада одричемо,
разбацијемо их и заборављамо их, сачекати, мада је мукотрпно, побједу над
Западом, очувавши националне, културне, заједничке вриједности за крај овог
стољећа.
Када би, прогнозирам,
могло доћи до цивилизацијског праскозорја.