четвртак, 15. октобар 2015.

ДЕЈТОН СЕ
ПРОМИЈЕНИТИ
НЕ МОЖЕ,
УМРИЈЕТИ НЕЋЕТЕ

Прије неколико година, стицајем околности, ручао сам, у Стону, са Вилијамом Монтгомеријем, кога, иначе зовем Бил. Веома пријатан и отворен човјек. За старог дипломату, који је већ тада био завршио каријеру и бавио се неким ланцем хотела, Цавтат и то.
Вјероватно су сви Америчани такви на нивоу мора.
Јели смо неке шкољке. Оне које се једу упоредо са умакањем руку у воду.
Заборавио сам им назив. Од нејестивих ствари, ја, као Сељанин, памтим само имена Тиквењак и Буњика.
Причали смо о Дејтону.
Било је то након првих двијетри године Есенесдеовог узлета.
Рекао ми је да је Дејтон непромјењив. Нисмо ишли у детаље. Рекао ми је и још једну значајну ствар. Окрените се Бриселу. Сарајево није битно.
Ноћас читам Билијев интервју Њусвику.
Хвали Вучића.
Курац ћеш више са мном јести шкољке.
Очито је, дакле, да је Вучић Амерички Пројект. Само га Бајден и остали у Америци, упуте на Берлин. Иди, мало, фићукај се и зевзечи са Ангелом.
Монтгомери говори о свом ангажману у Будимпешти, код рушења Милошевића, о Ђинђићу, о Коштуници.
У сваком од тих случајева, и за сваку фазу, на крају, констатује да су се они, Американци зајебали.
Из чега мој бриљантни ум, мјешавина Хантигтона, Џингис Кана и Збигњева, извлачи закључак да су се зајебали и са Вучићем.
Само ће то неко други, много касније, и иза Монтгомерија, саопштити неким новинама.
За оног дрвосјечу, Холбрука, Бил, у том интервјуу, каже да је Коњ (задња ријеч је моја асоцијација, није цитат, оп.а.).
За БиХ опет тужне вијести. Дејтон се не може промијенити без пристанка три нације, требало је Хрватима дати територију, нације у БиХ се удаљавају и мрзе се више него што је то било у почетку.
Та дијагноза ме весели.
Узгајајмо оно што најбоље знамо. Мржњу. Плодови, Подјеле, биће на крају много слађи.
И на крају, још један мој закључак.
Избјеглице су такође Амерички Пројект.
Бил Монтгомери каже да ће сви затворити границе. И Ангела. И да ће Избјеглице остати овдје, у Србији и БиХ.
Није рекао, али сам схватио да је то у сврху неких утицаја у сфери Нестабилног Лука (синтагма Монтгомерија, оп.а.) који постоји а који се састоји од „Македоније, Косова и Босне“.
Ако су се Америка и Бил Монтогомери, у свему, зајебали, мада мислим да је већи дио тога пројектован Зајеб, а ова постпризнања такође имају своју сврху, не требамо ми.
У Двије Српске Државе.