Овдје објављујем наставке мог новог Романа, онако како их пишем а завршеног ћу га поставити на овом Блогу, као и претходне.

КИШЕ

И ДУША

РАТНИКА

роман

Када је, ујутро, неко ушао у спаваоницу и позвао на постројавање, иза зграде, према шуми, Доброчојек је устао као робот. Тако су устајали и други. То је најбољи знак да и није било правог спавања. Као да су сви чекали кад ће неко доћи да их позове.

Читаћемо спискове јединица које сада формирамо.

Капетан се драо као да је глув и он и сва војска.

Кад прочитамо, сви прозвани иду код заставице оне боје коју им кажемо.

Послије тога командири тих јединица долазе код мене на договор. Ја сам капетан, видите, и ја сам главни овдје. Док не погинем.

Ово се сад овако постројавамо и више никад. Ако однекле долети граната, побиће нас ко сарму. Иначе, упамтите, у рату се никад не постројавај. Само се раздвајај али држи везу.

Скоро пола војника је прозвано и они су се окупили око својих заставица.

Командир Интервентног Вода, Симеун Милијевић. Жута заставица.

Доброчојек је стајао као да је водник прочитао Петар Петровић.

Јел жив Симеун.

Жив сам, сунце ти јебем.

Коју заставицу је реко.

Кад је дошао до притке на којој је, на врху, било завезано жуто платно од неке, пластичне, вјештачке свиле, ухватио се за њу. Како ја командир. Гледао је у жуту крпу, као да је жива, као да се обраћа живом човјеку.

Није ни чуо имена осталих који су му прилазили и окупљали се у све већу и већу групу.

На крају их је било више од двадесет.

Кад подијеле ручак, командири у десет код мене.

Сад ће вам војници донијети списак ваших јединица и мјесто вашег дневног боравка и спавања. А онда разлаз.

Интервентни вод је добио неку кућу у близини школе. Тамо је већ проведена жичана веза и постављен пољски телефон.

На састанку код капетана, Доброчојек је, кад је дошао ред на њега, прво питао зашто је он командир.

Ја немам ники чин.

Добро си се снашао јуче код оне засједе.

Па ме ви сад кажњавате. Шта ја знам о томе. Само ће ми људи изгинути. Ја сам у Јна био извиђач у минобацачкој. Ето, извиђач. То нам треба. Ма, какав извиђач, знате ли шта ради извиђач у минобацачкој. Тражи циљ, узима координате, јавља поготке. Овде су животи и људи у питању. Све знам, Симеуне. Али смо тако одредили. Ми вјерујемо у тебе. Нико ништа није урадио јуче осим тебе. Вјерујете у мене. Да сте неког стријељали због тих мртвих глава, ја би вјерово у вас. Биће анализа, не брини.

Шта је посо тог Интервентног вода.

Видиш. Овдје се држи линија, ено на карти. Распоређени су људи у ровове у пунктове и тако. Кад се деси напад, ако им треба помоћ, идете ви, док не дође појачање. Ако треба рањене извући или нешто, идете ви. Ако је неко осто опкољен, идете ви. То не значи да ћете ви ићи сами, има полиција, имају извиђачи, имају диверзанти. То се све одлучује зависно о догађају.

Твоје је да упознаш људе, да створиш колектив. Да ти вјерују у да ти вјерујеш њима. Да их организујеш, да имаш и дисциплину и другарство. Недај алкохол. Јесмо се разумјели. Нема алкохола и нема бјежања.