БОСНА ЈЕ НАША,
БОСАНСКА...
ДА ИМ НИЈЕ БАЈДЕН
ОВО ПИСАО
 

Нека се спреме Гаврило Принцип и Емир Кустурица.
Људи, који, данас, ово прокламују, људи, који су без икакве потребе жртвовали Мир ради БиХ, започели Рат у коме је све срушено, све избјегло, све се размилило по Европи и Канади, убијено Сто Хиљада Душа, никад неће бити начисто сами са собом.
Никада неће имати Национално и Политичко при себи.
Никада неће бити способни за Државу.
Од Лопте може да се направи Коцка. Али, никад, више неће бити за неки Спорт.
Они који су обожавали све Освајаче који су се овдје појавили, не могу да говоре о Слободи, Демократији, чак ни западној, нису способни за суживот.
Они имају два подсвјесна Стида.
Стид своје Превјере и Стид обожавања Освајача.
Њихов главни животни циљ, Служење Освајачима, никада није остварен.
Сви освајачи су или пропали, или отишли.
Несрећа људи који су остали, шири се као Историјски Смрад и загађује цијеле просторе.
Њихов Територијалистички Нацизам, та Жртва Мира за Територију БиХ, тај проклам Босна је наша, тај сулуди Унитаризам над мозаичком дејтонском БиХ, тај жал за Исламском Декларацијом...
Покушај је, подсвјесни, да се лијечи крастава и лишајска прошлост и суицидни низ грешака.
Тако су Сарајмуслимани дошли до дна.
Дејтонски Споразум им је дао Територије и Државно обличје, истина, са Хрватима, јер ни једни ни други нису изборили боље и нису заслужили боље.
Могли су да граде државу, барем у Кантонима, да се организују за регионалне и европске Интеграције, да уживају у својој вјери, европски а исламски...
Али, не да Шејтан.
То се само тако каже.
Ради се о темељној националној, политичкој, државној и суживотној неспособности.
То може да доведе до новог Рата и нове Крви.
Само ако се около нешто проломи, запуца, покрене, ето га.
Рамо Исак, Зукан Хелез, Жељко Комшић, Дино Конаковић, Денис Бећировић... то су муслимански Политички актери данас, у Босни и Херцеговини.
А, у ствари, само у Сарај Чадору.
Никад неперспективнија Петорка није постојала.
Прва Петорка, СТЈЖ.