ДА ЛИ СЕ
СИТНОШИЋАРСТВОМ
МОЖЕ ОБЈАСНИТИ
НОВА ПОЗИЦИЈА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Ситношићарство је типични српски потурички менталитет.
И менталитет верификованих Потурица.
То је Филозофија заробљене немоћи ситног егзистенцијализма.
Њени ареали су Сокаци.
Ништа изван.
Данас је неки сарајчаршијски јунак изјавио да Додик Американцима одаје планове Руса. Па су Амери скинули Санкције.
Ситношићарци у Српској, Опозиционари, објашњавају да је Додик дао Литијум у Семберији...
Шта Литијум, дао је Републику Српску, само да има Жиро Рачун.
Дакле, идентична је оптика сарајске Ћаршије и српске лажно пантрансверзалне западолошке Опозиције.
На срећу, већина Срба, Овдје, не доји се Ситношићарством. Иначе нас не би тридесет хиљада дало Животе за Републику Српску.
И не би данас имали Републику Српску.
Са свим овим што се догађа Републици Српској, треба поставити и нека питања.
▪ Да ли је ико озбиљно слушао Венса и Трампа, када су говорили о америчком односу према Државама
▪ Да ли је могућа трговина једног џина и једне мрвице
▪ Да ли је неком ситницом која је у Републици Српској, могуће купити промјену Политике Велике Силе
▪ Како се може уласком у НАТО објашњавати „продаја“ Републике Српске, кад је Америка латентно против НАТО структуре и повлачи Снаге из неких Земаља, ту, у окружењу
▪ Да ли је могуће ситњарством, ситногузичењем, мувом у гузици, објашњавати велике тектонске промјене у геополитици и новом распореду Великих Сила
▪ Да ли се може детектовати да је Република Српска борећи се за себе, за дејтонску позицију, за Самосталност на темељима Устава БиХ, дошла до промјене односа САД према њој, да је Опозиција у Српској, борећи се против такве Политике Српске, остала попишана, да је Сарајево, борећи се за унитаристичко поништавање Српске и Срба, испало из Колосијека, већ код Подлугова
▪ Да ли се може разлучити Политика, оријентација, Опстанак, Републке Српске, од Милорада Додика
▪ Да ли је могуће схватити да се Мрског Додика, и сваког другог Додика, мора побиједити на Изборима
▪ Да ли Опозиција Републике Српске, може да схвати да продајом својих приглупих изјава и наступа, оптуживањем Власти за све, бјежањем од Политичког Националног Програма, и од Срба, никада ништа неће постићи
▪ Да ли ће се, коначно, схватити, да и мали, скоро невидљиви Народи, морају да разумију Ток Времена и да се у складу са својим моћностима, уклопе у ту композицију.
Голо Подаништво, Предаја, Измећарство, које у БиХ, практикују Потурице, након толико времена, није их никуд одвело.
Они данас не значе ништа, ни у Бриселу, ни у Москви, ни у Пекингу, ни у Вашингтону.
Не би значили ништа ни у Сарајеву, да се неком магијом, сутра врате Срби и Хрвати.
Срби и Република Српска, рано су схватили Ток Времена, иако је био против њих, крвав и крволочан.
И зато су опстали.
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ШТАГОД СЕ ДОГАЂА,
ОПОЗИЦИЈА ИЗБАЦУЈЕ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
ИЗ ФОКУСА

 
Онај Полазник Академије за Министре, Херцеговачки Скакавац, изјављује данас да укидање Санкција потврђује да треба бити мафијаш и ширити исламофобију.
То је, дакле, умствени домет, након цијеле ноћи проведене у разматрању.
Уопште се не ради о Додику.
Ради се о Републици Српској.
Сви Предсједници су, на разне начине, имали Санкције, Казамате...
Велики број је, сада, санкционисаних.
Не само Додик.
Предсједник Народне Скупштине, донедавни Премијер...
То је био удар на Републику Српску.
Јер тако масовне Санкције имају за циљ да обиљеже Републику Српску, у инвестицијама, у трговини, у економији уопште, у политичким и билатералним контактима...
То је наставак Ешдаунизације, замајац сарајског муслиманског Унитаризма.
То је рушење Дејтона.
Садашње Руководство је, само, стицајем околности на тим мјестима. А, исто би се догађало и да је неко други на њиховом мјесту. Уз извјесне нијансе.
Овдје, Политика се не може водити против некога.
Иако је то најпримјереније српском сокачком и јетрвском бићу.
Овдје се ради о Опстанку Нације и Државе.
Све што имаш да кажеш против Власти, а ниједна Власт, никада није ваљала, мораш да уобличиш у Политички Програм, саопштиш то Бирачима и убиједиш их у исправност њиховог гласања за твој Програм и за тебе.
Оптуживњем онога кога су ти Бирачи изабрали, не постиже се ништа осим што се разара Политичка Сцена.
Која је битна за функционисање Државе Српске.
Оптуживање Предсједника Републике Српске и владајућег мозаика, од стране оних који су се одавно продали Западу, да су продали Републику Српску, Нато Пакту, муслиманима Сарај Чадора, Бриселу... чисти је Српски Нихилизам који трује Србе.
Истоврмено, у Сарајеву нико не ликује: Побиједила је Држава БиХ.
Нико не помиње Државу.
Што им је, иначе, омиљена ставка.
Зашто, онда, Опозиција и сада ради против Републике Српске.
Кад је чак и један Стејт Департмент помену Партнерство.
Зато што су плаћена издајничка нихилистичка Копилад.
Несрећа је што то преносе на Свакодневне Људе, који онда у својим концентричним круговима, шире тај нихилизам, на друштвеним мрежама, у јавности...
Након Санкција и Десанкција, БиХ се неће вратити на старо стање.
Још ће дератизације ту, у тој БиХ, да буде.
То би Опозиција требала да види и да зна.
Баве се Политиком.
Или Јавности, и укућанима, лажу да се баве Политиком.

 

КАКО СУ
САРАЈМУСЛИМАНИ
УНИШТИЛИ СВОЈУ
ПОЛИТИЧКУ
СУПСТАНЦУ *

 

Они су неповратно разградили Политичку Супстанцу Народа.

Народ који нема Политичко у себи, нема Политичку Супстанцу, из које регрутује Политичке Лидере у формату за Вођство у дугом времену, не може опстати.

Јучер су Изетбеговић и Џаферовић, чланицама Савјета Безбједности, чини ми се, писали Писмо.

Помагајте, ми још у Босни једини нисмо.

Од осталих плесних парова, на Сарај Политичкој Сцени имају, Бећировића и Конаковића, Никшића и Комшића, Раму и Хелеза... добро, и Сабину.

Бакир је отпадак од Вјерског Покрета СДА, Никшић је заборавак из ходника Централног Комитета...

Ну.

Главни проблем је што су се она двојица обратили Међународној Заједници и траже да се не умањује улога ОХР у БиХ.

Јер, Сарајмуслиманима ОХР служи као Казнени Одред, као Затвор и као Гиљотина за Србе.

Није само у питању Класична Потуричка Филозофија, да неко други уништи Српску и Србе, од њих је довољно што су им се, ономад, преци потурчили.

У питању је политичка неспособност да се преузме одговорност за свој Колективитет.

Једнако у предраспаду СФРЈ, и у Распаду, у Ратовима и у Мировима.

Запад примора на Мир, наметне Споразум у коме све регулише, наметне Устав у коме је све одређено, не требаш ништа да радиш и да мислиш, само буди ту.

И они, Сарајмуслимани, ни за то нису способни.

Коријен проблема је у СДА.

Технологија СДА је својеврсни амалгам носталгије за Младомуслиманством, покушаја Хомеинизације овдашњих муслимана, далеких снова о Отоманском Територијализму...

Све, дакле, само не Политичка Организација.

Из тог миљеа није могла да се расади Политика, да никну Политичари.

Глумљени Алахови Вјерници и Политички Лидери, различите су ствари.

У таквој опасности, били су и Срби и Република Срппска.

Након уклањања Радована Караџића.

Есдеес је настао из Народног Опстанка.

Најшири Национални Покрет икад забиљежен код Срба.

Послије Рата, није успио да се трансформише у Велику Политичку Странку. А Запад је Рат, којег је сам продуковао, искористио као изговор за уништење Вођства Срба и Есдееса.

Предвидљиво је било да се СФРЈ распада због уништења Срба, да ће сви крволочно нападати Србе а да ће Срби бити проглашени Кривцима.

Али. Политичко Биће Срба изњедрило је обнову Политичке Сцене, дало нове генерације Политичара, који су преузели Национални Интерес у новим условима.

То је огроман капитал.

Сарајмуслиманска Политичка Сцена, данас је у општем расулу и не може се опоравити.

У таквом расулу није била ни Српска Политичка Сцена, у времену прелаза из доба Есдееса у доба Есенесдеа.

 

* Политичку Супстанцу и Политичко, није могуће имати без Националног, без Нације.

Без Нације није могуће имати Државу нити очувати Нацију.

Муслимани у БиХ, Сарајмуслимани, не могу, у овом времену, да створе Нацију. Рок за Нације, одавно је прошао.

Нација не настаје од Вјерског Колективитета.

Тек настанком Нације, апсорбује се Вјера, једна или више.

 

 

 

КАКО СРПСКА
МОЖЕ ОНО
ШТО СРБИЈА НЕЋЕ

 
Никада се неће открити, ни у Мемоарима, ако их буде, како је изведена Операција Растојање, од стране Републике Српске.
У којој су из игре избачени, Вучић и Вучићева Србија, Удбашки Београд, Издајничка Опозициона Копилад Републике Српске, Уред Кита Шмита, Сарајевски Политички Круг, Брисел.
Највећи дио трагова неће остати записан.
Наивност Српске Политике генетски је пренешена и на Сарајмуслимански Сокачки Политикаријум.
Па, нису, нпр, гледали зашто Америка не именује Амбасадора у Сарајеву.
Којег су увијек користили као трновито глогово споловило против Срба.
Тектонске промјене у Америци и у глобалном мозаику, омогићили су Републици Српској ову позицију.
Која још није завршена.
Омогућили су и Србији. Али, Србија је продата.
Сада треба читати артефакте који су неспојиви.
Предсједник Републике Српске састаје са Лавровим у Минску а из Вашингтона скидају Санкције особљу Предсједника Репиблике Српске.
Ну.
То нема ко да прочита.
Политика Сокака, у Сарајеву, у главама Опозиционе Копилади у Српској, у Вучићевој Србији, има ниске домете.
 
Шта имамо на сцени.
 
▪ Санкције.
Лако падају. Не Лако су и донешене. То је био обични волунтаризам једног исподпросјечног муслиманизованог дипломатског службеника.
Санкције нису имале никакве сврхе и од тога не треба правити Капитулацију Бијеле Куће.
Али. У Сарају и Београду, добро звече.
▪ Вучић не смије ни да зуцне. А проговорио на бетонски чеп у гузици.
Ћути јер је избачен из игре и јер му је речено да ћути.
▪ Умјесто Вучића јављају се Дмитровићи, Вулини... све класични Удбаши. И овдашњи Службашки и Вучићеви Чмарозборци.
Главни домет им је: Република Српска за Божић иде у НАТО.
▪ Српска, београдска Удба, испала је из игре, такође.
Она је још од предраспада СФРЈ, добрим дијелом водила Српску Политику. Али увијек каснила и увијек радила мало или ништа за Србе а највише за Запад и останак јевтиних српских гузица на власти у Београду.
▪ Опозиција у Српској, обезглављена, на разним јаслама и кајасама, ушла је у процесе не водећи рачуна о овим токовима. Покрет Три Отпатка, баца у страну двије странчице, руши Педепе а сам ништа не постиже.
Наплата стиже за Изборе2026.
▪ Огласио се и НАТО.
Кажу, тај неки Програм Реформи нема везе са чланством.
НАТО воли Територију БиХ. Не толико колико Територију Румуније.
И није му пресудно да сада отвара нови глобални сукоб због тога. Састанцима са Предсједником Републике Српске, Русија, између осталог, јасно упозорава.
За НАТО, није БиХ Крим.
-----
Не треба упадати у замку прогноза.
Чак и ако се ништа више не догоди, Република Српска је на коњу и има добит.
Шмитово неуставно, недејтонско, колонијално дјеловање према Српској и Србима, не може опстати и не може се ничим правдати.
Не треба заборавити да сви они „подржавају“ Шмита али нико званичан не стоји из њега. Ни у Бриселу ни у Вашингтону ни у некој ЕУ Земљи.
 
 
 
 

 

КАКО СУ МУСЛИМАНИ
УЧИНИЛИ ДА СРБИ
ИЗГУБЕ ИНТЕРЕС
ЗА „БиХ“

 
Било је прилично гадљиво, послије Рата, живити у Републици Српској, у атмосфери Братства и Сарајевства.
Без обзира на Кланицу коју смо преживили, Људи су БиХ схватали као Државу Срба.
Тај осјећај је код мене продуковао реченицу, на сједници Владе Српске, када је Предсједник директно питао шта мислим о уласку других у Владу (то је доба оне нестабилности и мандатарења), рекао сам да нећу да сједим у Влади са Есдеесом и муслиманима.
Сви су ћутали и гледали предасе а ја нисам хтио даље да објашњавам.
То Братство и Сарајство, генерисао је почетни Есдеес, својим присарајским комплексима, недостатком представе и знања о Држави и Држави као носачу Нације, својом извиком, Српска Босна и Херцеговина...
Касније је то трансформисано у разне Поштапалице, као, Република Српска се брани у Сарајеву.
Странци су, дабоме, подржавали Братство и Сарајство, на силу и кроз понижење Срба и Српске.
Муслимани Сарај Чадора су трљали браде и радовали се томе како се њихови унитаристички снови остварују.
Да је Есдеес остао јак и на власти, данас Републике Српске не би било.
Да су муслимани и Запад, знали са Србима, Срби би све сами дали а у Центру Бањалуке, изградили би Баш Чаршију.
Србе само навуци на Браство и Јединство.
Не питају с ким.
Да не причам празне приче, даћу неке изборне бројке.
Ради се о Изборима за Предсједништво БиХ.
 
1996а година, број Гласова.
-        муслимани – 966.000
-        Хрвати – 425.000
-        Срби – 1.128.000
 
2022а година.
-        муслимани – 820.000
-        Хрвати – 400.000
-        Срби – 660.000.
(узети су у обзир и Неважећи али су укупне цифре заокружене)
 
Шта је, дакле, видљиво.
▪ муслимани су одмах знали да од тога нема ништа. Јер је могло да их буде много више на Изборима за Предсједништво.
Ово умањење, 2022е, може да буде варљиво, јер је дио муслиманских гласова одвојен за Нежељка Комшића.
Што у првим Изборима није било.
▪ Србима се важност мјеста у Предсједништву БиХ, преполовила.
То значи да је Политика Самосталности Српске пратила тај тренд, ту Свијест код Срба.
Сада је тај српски поданички однос према Сарајеву и БиХ, посве нестао.
Остали су још ови пливајући замајци из Есдееса, Маринико и то, Фронта из Осмака, Покрет Три Отпатка, Покрет за Министра и Ред.