ПОЛИТИКА
ЧЕТИРИ ТАЧКЕ СВИЈЕТА
(СРПСКА ЈЕ
НА КОЊУ)
 

Дабоме да не могу да говорим конкретно.
А није ни потребно.
Ко само мало пажљивије чита вијести, све може да разазна и да сложи Мозаик, коликогод он, прије тога, изгледао компликован и нерјешив.
Прије четврт вијека, Република Српска је почела да води своју Међународну Политику.
Коликогод то било нерелано, чудно, неинституционално.
Та политика је, сада, заокружена у четвероугао.
Москва, Пекинг, Израел, Вашингтон.
Република Српска, као веома мали субјект, не може на та четири мјеста постићи ништа велико.
Довољно је, међутим, да буде само уважена толико колика је.
Заокруживање Политике Четири Свјетске Тачке, није важно да ли је Тачка црна или бијела, важно је да уважава Републику Српску, посљедица је то дугорочног рада који није био нимало лак. А често је био немогућ.
Главна чињеница је да Република Српска није тражила никакву завјеру, комплот, дјеловање против неког, Сарај Чадора, мислим.
Тражила је да буде уважена онако како стоји у Општем Оквирном Споразуму. И како стоји у његовом Анексу који се зове Устав БиХ.
Сарајево, пак, као миљеник Запада у акцији уништавања Срба по цијелој СФРЈ, само се наслађивало и користило Запад, Хрвате, муслиманске Земље, чекајући да им  Територија цијеле БиХ сама падне у крило.
Сарајмуслимани се ни једног тренутка нису показали као Субјект.
Хрвати, Хрватска, рано су се задовољили Неовисном Државом а рано су схватили да не могу имати Шаховницу на Дрини, због чега су и ишли наруку муслиманима.
Данас су схватили и шта су Сарајмуслимани.
Хрвати БиХ су покушали нешто са Херцег Босном али под притиском САЗАЗА, Сарајева, Загреба, Запада, попустили су. Нису, као Срби, схватили да Алијина Жртва Мира значи жртва Срба и Хрвата, Хришћана.
Требало им је да четири пут стану на кору од банане и налете на Ћакију Жељка Комшића.
Углавном, данас, три од четири свјетске тачке, уважавају Републику Српску и дају јој значај а једна тачка има свјетску моћ да све то подржи о оствари.
Република Српска треба само да поштује међународну дејтонску платформу и да одржава те односе, коректно и у складу са својом величином и значајем.
Дуг је Пут а другог нема.