КОЛЕКТИВИСТИЧКА
ФИЛОЗОФИЈА
ПОЛИТИЧКИХ
СТРАНАКА

 
Народни Збор у Селу, код Старог Раста и Цркве.
Цуре одају подруку а једну држе на стомаку, удебљале се па да неко не мисли да су трудне.
Момци носе бијеле Перлон Кошуље, виде са са тамне стране Мјесеца.
Армоникаш, Шаргијаш и Виолиниста, почињу да свирају, маса се шири око њих и вата се у Коло, сви се ватају у Коло. Коло иде око Цркве и кроз Народ.
-----
Народни Збор у Селу, код Старог Раста и Цркве.
Момак, ко јабука, почиње сам да игра, ко да неко свира Ужичко.
Цуре и Момци га заобилазе, ко да је губав или улитан.
Нико се не хвата с њим, нико не покреће Коло.
Они који га знају, помисле, Јуче је био здрав.
-----
На овим подручјима, успијева Колективизам.
Чак и када је царевало Сиротињство, чак и кад је било Турско Доба, било је Колективизма. Некад практичног, некад телепатијског. Кокективизам је и Свадба и Слава и Сарана.
Политичке Странке, овдје, Велике Политичке Странке, мале нису довољно узорци, концентрисани су изрази колектистичких гена Народа.
У неким другим поднебљима, таква манифестација Колективизма се не практикује.
Овдје је Колективизам страначког типа још увијек толико јак да Људи масовно могу да насједну на класичну превару и пођу за Издајником.
Потреба за Колективизмом, па и Политичким Колектизмом, искрена је људска потреба.
Шта Људи траже у Колу.
Да буду уважени, да их се прими у Коло вез претходних питања и разликовања, да буду повезани, да се држе за руке, да покажу да могу исто што и други, не ватају се у коло да скоче у даљ десет метара, да се виде, да играју по музици јер су Армоникаш, Шаргијаш и Виолинист, Политички Програм Кола, да допринесу Колу, да буде полетније и радосније а да не траже паре за то...
Онај ко ствара Политичке Странке, и води, може да погријеши у свакој секунди више пута него што се у колу одигра корака.
Армоникаш, Шаргијаш и Виолинист никад неће усред кола почети да свирају Равелов Болеро нити Каљинку.
Људи у Колу су неизмјерно важни и безгранично крхки.