ЕСТРАДИЗАЦИЈА
ПОЛИТИКЕ
НИЈЕ ПОПУЛАРНОСТ
ВЕЋ СУНОВРАТ

 
Политика је озбиљан одговоран посао.
Естрада је кафанско шаторско курвање за неопорезоване Паре.
Сви ће рећи да није тако.
Зато што већина или многонина, не воли Политичаре а симпатише Полусвијет.
Сада су Срби дошли у ситуацију да су им Карлеуше, Северине, Секе Мешалице, Цеце, Лукаси, Глумци... Политички Актери.
То је посљедица системске грешке Српске Посткомунистичке Политике.
Српски Политичари, подржани од неодговорних аналфабетских маса, помислили су да су једно јутро ушли у Демократију и да је Демократија за све.
Они су помислили да Популарност доноси Гласове.
Да сликање са Цецом, доноси Гласове свих њених Фанова који су чули макар једну њену Пјесму.
Политика, као озбиљан и скуп посао, не може да буде популарна.
Певаљке и Певаљци, популарни су зато што су једноставни и јевтини а без икакве одговорности.
Они не иду на Изборе.
Узимају Наруквице, не плаћају Порез деценијама, не пријављују Изборној Комисији своју имовину, служе газдама и менаџерима да и они узимају велику беспорезну лову...
Петљање са њима, може само да доведе до усраности, убалеганости и смрада.
Жеља Политичара да буду популарни, да буду упоредо са Певаљкама и Певаљцима, болесни је дио њиховог карактера.
Популарност искључује озбиљност и одговорност.
Требало би изучавати случај Вучићеве Србије, однос Вучић – Карлеуша.
Карлеуша подржава Вучића.
Вучић од тога нема ништа, осим да се изједначио са њом.
Осим вагинализираног видеа.
То је призмена жеља да се обману Гласачи у Србији, помоћу Карлеуше, и других, што је немогуће.
Онај ко је спреман да слуша безвриједну пјевању Карлеуше, није способан да чује ништа из Политике.
Осим тога, Срби су деценијама уназад подржавали будибогснама Политику и Политичаре а није било Карлеуше уз њих.
Подржавали су Тита а Јованка није била Певаљка.
Што се дубље улази у ту Естрадизацију Политике, све смо ближе закључку да је код Срба тешко инсталирати Политичко Друштво.
И то, сљедствено, утиче на стање Нације и Државе.