ПРОБЛЕМ СМО
ОВИМА СА ОВЕ
СТРАНЕ ДРИНЕ...

 
... а проблем смо и онима са оне стране Дрине.
Вучићевој Србији.
Али, не ради се само о Вучићу, ради се о масовнијим слојевима.
Србима који су деценијама равнодушно гледали како се предаје Косово и Метохија, проблем је Република Српска.
Проблем је, јер не могу да дају Војводину док постоји Српска.
За ове, са ове стране Дрине, знамо.
За оне, са оне стране Дрине, правимо се да не знамо.
И након стотину елиминисаних Предсједника, Република Српска ће им остати проблем.
Кроз ове, са ове стране Дрине и кроз оне, са оне стране Дрине, говори Запад.
Говори католички и западни неонацизнам. Или, чак, класични Нацизам. Осјећа се и мирув Отоманског Територијалистичко-вјерског Нацизма.
Апсурд положаја Срба Овдје и Републике Српске, јесте у чињеници да нам је највећи ослонац Русија.
Која од нас не може имати никакве користи.
То показује у каквом гротлу, око нас, живимо и опстајемо.
Република Српска мора да, код сваког свог Појединца, развија Егзистенцијалну Филозофију Опстанка.
Она подразумијева већу одлучност и веће заједништво и јединство него у временима послије Јасеновца, послије Козара и Пребиловаца, послије уласка у Ровове Рата Опстанка.
Срби су, данас и овдје, и Република Српска као њихов територијални и државни облик, усамљенији него икад у свом постојању.
То захтијева профилисање Државне Политике, Психолошког Монолита и Егзистенцијалног Рефлекса, посве другачеијег него у класичним Државама и Нацијама регулисаног опстанка.
Црква, Политичке Странке, Школство, Медији... морају на томе да раде. Темељно и свакодневно.
Когод долази на велику државну функцију у Републици Српској, мора да буде свјестан да ће бити прогоњен.