КАКО ЈЕ РОЂЕНА
ВУЧИЋЕВА СРБИЈА

 
Ако ћемо је напит по Реалитету,
Друга Србија је била предигра за Вучићеву Србију.
Вучићева Србија једна је од фаза, можда и посљедња, Краљевине Срба Хрвата Словенаца.
Све њене историјске Несреће, записане се у Колективној Свијести Србије. Срба.
----------
Србија је, дакле, погодна за СХС, погодна за Комунисте, погодна за Голи Оток, погодна за Устав који је разбио СФРЈ, погодна за Запад...
Србија није умјела да уновчи Антифашизам, као што га данас уновчују Фашисти, овдашњи, и Нацисти, који су истребљивали Србе.
Србија није умјела да искористи шансу СФРЈ, у којој су Срби били најбројнији, најумнији и најраспрострањенији.
Србија нема Национализам.
Србија никада није имала Национализам.
Данас се заварава Четницима и борбом против Комунизма, којег је Србија, овдје, једина прихватила, нико други.
Све то су анализирали Западаши, они плаћају умне и образоване да пишу Анализе, не за Службе, већ за њихове националне организације за дугорочну стратегију.
Тако су подметнули Национализам Шешеља и Вука, двије лешинарске џукеле, чиме су постигли два пресудна циља.
Испразнили су Српски Национализам, потрошили га, тако да је данас, код Срба, срамота рећи, Ја сам Националист.
И, створили су масовно прихваћено, и унутра и вани, да је због тог Шешељ Вук Национализма, оправдано кажњавати Србе, уништавати и их и девастирати им Територије и Државе.
На томе је живила плиткоумна Друга Србија, једна српска јевтина обмана.
Али, након тог Ше Ву Национализма, природно се појавио спасоносни Вучић.
Који се није појавио, већ му је Запад организовао пут, склонивши Тадића и Демократе, Николића и друге Опоненте.
Све су посрали и Вучић се појавио у Белом Оделу, на Белом Коњу.
И, убрзо постао Кобила, Рага.
Након тога, дакле, природно је никао Мир и Стабилност.
Вучићева Синтагма за јаловљење Србије и мирно гледање како Хијене комадају њено живо месо.
Од Краљевине СХС до Мира и Стабилност, права је линија.
Није било скретања.
Српство, Србија, на тој линији, нигдје није имало успона, само падове и пропасти, нестанке и комадања.
Узрочност свему, једноставна је и компликована.
▪ Одсуство Националног.
Србија, Срби Србије, никада није себе видила као Српску Земљу, Српско Језгро, Матицом су је назвали далеки рођаци преко Дрине, који би био обавезан да формира трајни Национални Интерес. Србија и Срби Србије, никада нису схватили да је Држава темељ Националног Интереса. Никада је није занимала Држава Србија, као за СХС-а, тако и данас.
Ратништво Срба и страдања, нису посљедица Националног.
То је особина Здравог Српског Сељака у настојању да својом жртвом обезбиједи опстанак својим Кољенима.
▪ Одсуство Политичког.
Србија никада није имала Политичко, као особину Колективитета. Без тога, немогуће је имати Политичку Сцену, Политичку Артикулацију, Институционални Систем, Устав.
Зато се Устав данас не поштује. Зато то Вучићева Србија може јавно и масовно да ради.
▪ Одсуство представе о Држави.
Поред свих Интелектуалаца, у дугом времену, у Србији, код Срба Србије, није заклијала предастава о Држави.
Никад није схваћено Свето Тројство.
Моја Нога, Мој Језик, Моја Земља.
Никад није схваћено да једино Држава обезбјеђује опстанак Нације.
И данас у Србији, постоји јавни слој који сматра да су Срби Народ а не Нација. То значи да прихватају Србе као расути терет, као аморфни колективитеријум, од кога се, природно, не може изградити ништа чврсто. Народ не мора да буде у истој Држави али Нација, једина, може да створи Државу, Народ не може.
▪ Вјера и Ћирлица као магична замјена за све.
Раширено је схватање да је Вјера, Српска Православна Црква, одржала Србе. Да ће то учинити и сада и убудуће. Да је довољно писати Ћирилицом, да би се било Србин.
То је површно и погрешно.
Вјера је духовна енергија, веза са Колективним Духом, али није практика.
Ћирилица је појавни облик правила писања.
▪ Погрешно одређивање Непријатеља...
Свакодневно, у циркуско-ријалиташком презентовању Јавности, Србија, Срби Србије, показује читаве кордоне Непријатеља.
Пребире се по Партизанима, по Владикама, по познатим Спортистима, Умјетницима...
Нико не види Непријатеља у муслиманима Србије.
За Србе Српске, не треба им ни набијати на нос. Они од носа не виде даље.
Нико не види Непријатеља у беспоговорном балканском  интегрисању, бриселском интегрисању, Нато интегрисању...
(све ово је потребно разрадити у једној озбиљној студији али мнијем да је то непотребно, да никоме не треба)
--------
Тренд Вучићеве Србије, наставиће се.
Кад Кола крену низбрдо, нема поправке и заустављњања, нема ни подмазивања.
Србија је, много прије Вучића, ушла у фазу бирања Са зла на горег.
Послије Вучића, не може доћи бољи за Србију и Србе.
И, тако, послије сваког Вучића.
Вучићева Србија ће трајати и кад Вучић оде подземљу.
Србија ће бити један раскрснички Бувљак, понекад Кванташка Пијаца, без облика и препознатљивости.
Вучић је коначна материјализација Српске Издаје, Српске Превјере, Српског Ситношићарства.
Вучић је само један артефакт дуге Историјске Српске Несреће.
Вучић је Црна Медаља око врата некад Златне Србије.
Србија је већ сада немоћна за било какво рјешење.
Вучић је то, само, печатирао.