ДЕЈТОН И
ТРОЈНИ ДОГОВОР
У „БиХ“ НИЈЕ МОГУЋ
БЕЗ НАЦИОНАЛНИХ
СТРАНАКА

 
При чему морам, одмах, да категоризујем.
Националне Странке су СНСД и ХДЗ БиХ.
СДА није Национална Странка.
ХДЗ БиХ је знатно девастиран Аграмским Дигитроном и властитим реформским еуропејством, али је неоспорно хрватствен и националан. Мало онанијски јалов али националан.
СНСД је морао да уђе у националну артикулацију, не само због ставке у почетном Политичком Програму, о Два Ентитета и Три Конститутивна Народа, већ због тога што је почело урушавање Есдееса а надирао западашко – службашки Педепе. Па су се сви зајебали кад су дали Мандат Есенесдеу, да Есенесде, Додик, преда Полицију Републике Српске.
Есенесде такође има сметње на Релеју Чот.
Пиздуљавска Власт Вучићеве Србије, дјелје против Српства као Националног Фактора.
И, сви су против Есенесдеа јер су против Републике Српске и Срба.
СДА је муслимански чаршијски лоповско – породични, преварантски Конгломераторијум и не може да буде Национална Странка. Јер не постоји муслиманска, бошњачка, сарајевска Нација.
У том контексту, Запад је индуковао много Странака, а неке и поклопио, које нису Националне Странке и не могу да заступају и проводе такву Политику.
Запад то ради да би уситнио Полиитчку Сцену цијеле БиХ и онда је потпуно територијализовао.
Сарајмуслиманима то личи на Унитаризам па се и они Кудсвитурци Туималимујо.
Тако су ХДЗ и СНСД остали сами. Донекле су у тој пронационалној политици, компатибилни а однекле нису.
Ну.
Зато су очигледне, нескривене и незаштићене мете, са свих страна и од свих зала.
Зато их се настоји уклонити и разорити.
Јер би се у том случају отворила могућност „договора“ који одговара Територијалистима Запада. А и Сарајмуслиманима, јер би опет имали коме да служе, сигурно, службено и понизно.
Отворила би се могућност потпуне девастације Дејтона и те америчке синтагме, Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Европски Територијалисти и Сарајевски Унитаристи, немају коначну неправну, неуставну и политичку моћ да проведу своје планове.
А унутрашњи договор, на основу Дејтона и његовог Устава, у овој констелацији, није могућ. Јер не постоје три Велике Националне Странке.
Опасност је, прије свега по Србе и Хрвате.
ХДЗ је достигао свој политички врхунац и питање је да ли може обезбједити да Хрвати бирају ХЧП.
СНСД, и Власт у Српској, нема унутрашње политичко јединство, за одбрану и за уставне дејтонске кораке.
Како било, Национализам Срба и Хрвата, овдје, мора издржати.
Иначче, нестају два Хришћанска Народа са подручја званог „БиХ“.