ГЛАСОВИ ПРОТИВ
РАЗАРАЈУ И ОВО
МАЛО, ЛАЖНЕ,
ПАРЛАМЕНТАРНЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ

 
Гласови Против, посебан су феномен, ријетко забиљежен у западним демократијама.
Он је настао у постсоцијалистичким друштвима у којима је Запад „донио“ Демократију и упуте о употреби, убиједивши широке народне масе, које ни Комунизам није хтио у Партију, да су богомдани и способни за све, за Политику, нарочито, и да их је Комунизам онемогућавао у томе још у њиховој пренаталној фази. Још док су били Зигота.
Сјетимо се да су се одмах уз појаву Западаша, ангажовали Новинари који раде против Власти, против своје Државе, против свог Народа.
То изгледа да је само код Срба. Али није. Да је требало, било би и код других.
Срби су били одређени за уништење и такви Новинари су ангажовани први, да стварају Мнијење и ту масу Против.
Код Политичких Странака Опозиције, а то није Опозиција, то су они који су неспособни да добију значајне Гласове или да добију довољно да побиједе, такође је развијан искључиво Фронт Против Власти а никад Западаши нису обучавали за квалитетне Политичке Програме, или, недобог, за Националну Политику.
Запад никад није говорио о важности Државе.
Ако у Странкама нема оних који то знају, који су образовани за то, а не може их бити јер су у Странкама они које је Запад убиједио да су у Комунизму дискриминисани, онда је Странка вјечни послушник деструкције.
Њено једино Сидро је бити Против Власти. А ако је Лидер Велике Странке која је на власти, познат у Јавности, онда је обавезно бити и против њега.
Гласови Против не настају на основу Политичког Програма, на основу „организованог политичког рада“, на основу неке Страначке Организације.
Гласови Против су опијум за подсвјесно анархистичке масе и појединце.
Настају окупљањем помоћу разних инстрментализованих догађаја, мобилизације преко Медија и ДМ, инсценираним, подметнутим убиствима, као што је био случај у Бањалуци.
То су, дакле, у самој сржи, манипулативни Гласови.
Они се дају искључиво Против.
Њихова намјера није да буду За.
За било шта. Ни за оне који тако побиједе.
Њихова мисија се завршава Гласањем.
Они немају потребу да контролишу да ли је изабрани, онај за кога је дат Глас, остварио оно због чега су они били Против. А За њега.
Тако добијамо изабране актере Парламентарне Демократије, у Општини, Граду, Држави, које нико не контролише, који никоме не полажу рачуне и који могу да, у Политици, раде шта хоће. На сљедећим  Изборима неће имати никакву гласовну казну.
То се види у Бањалуци, у Бијељини, у Народној Скупштини Републике Српске, у рушењу позиција Српске у Заједничким Институцијама „БиХ“.
Овом Против Феномену, погодује и неактивност оних који имају Велике Странке и Организације.
Све те индукције биле би много слабијег ефекта, да Велика Странка ради са Бирачима и својим Гласачима.
Тај Против Феномен, не разара само Политичку Сцену, доводећи ААА Класу, Аматере Аналфабете Анархисте, он разара и Нацију и Државу.