БИТИ ПРОТИВ
СВОГ УСТАВА,
ИСТО ЈЕ КАО БИТИ
ПРОТИВ СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ,
ПРОТИВ СВОЈЕ ЛОЗЕ
 

Знам да се ни у чијој Кући, кад је био мали, није помињао Устав. Ни кад је израстао.
Али, онда се не бавиш Политиком, Друштвом, Странком, Нацијом, Државом, Сувренитетом... Или се забијеш, па годинама учиш.
Или идеш да орезујеш воћке, садиш кромпир, гањаш Златице...
Није логично да након свих Фаза Опозиционарства,
▫ Аналфабетизма
▫ Анархије
▫ Плаћеништва
▫ Издаје...
поставиш се у позицију Уставорушитеља властите Државе.
За коју ти ниси прстом мрдно.
Неки од органа у тој животињи не постоји.
Нешто темељно недостаје.
Дјеловати у Народној Скупштини, када је Нови Устав у питању, на начин фолклорних шешељевих радикала и других ситних српских ћоркана, напуштати гласање, са намјером да се покаже Опозиционарство, да се придобије нови проценат Јавности, да се резервишу Гласови на сљедећим Изборима, тежак је промашај Свијести на путу у Несвијест.
Није ово, више, она Јавност кад је на неким мање битним тачкама, то могло да користи.
Овдје се не ради о нијансама и другом мишљењу, о слободи и демократији изношења Ставова.
Ради се о Опстанку Српске.
О њеној Одбрани, само што нема оружја и рата.
Уставорушитељи Српске, могу да се подведу под уобичајену количину Дезертерства. Само што су добили Јавни Простор и мјеста у Парламентарној Демократији.
Ну.
Пошто није Рат, морам констатовати да се ради о поремећају недостатка Свијести.
Ради се о мањку, или поптуном недостатку, Политичке Свијести.
Ради се о одсуству Националне Свијести.
Ради се о несхватању Државе, Суверенитет и Опстанка.
Ради се о несхватању досадашњег нашег пута.
Крвавог Пута.
Ради се о несхватању будућих путева, препрека и координата.
Не можеш да се бавиш Политиком, Националним Пословима, Државним Пословима, ако ти је крајњи домет напад на Додика.
То је западна формула, исто као и напад на Садама, на Гадафија, на Чаушескуа, на Милошевића...
То је Тероризам.