НЕРАДНА НЕДЈЕЉА.
КАКО СУ НИЛСКИ КОЊИ
ВИДИЛИ КУРВЕ ПА ПОЧЕЛИ
ДА НОСЕ МИНИЋЕ.

 
Недјеља је постала Нерадни Дан за Земљодјелце, Рударе и Фабрички Пролетаријат и друге тешке физичке послове.
То је, дакле, дан одмора а не Дан Нерада.
Католичка Црква, прије свега, користила је тај празан дан као средство окупљања и постројавања.
Познато је да Католичка Црква постројава Вјернике и не даје им Слободу Појединца као што је даје Православна Црква.
Нерадна Недјеља се укотвила у католичким Земљама.
У међувремену, Тржишна Привреда је преплавила све.
Па је и Комунизам имао Драгсторе, који раде непрекидно.
Сада се на овим просторима одвија помама Нерадне Недјеље.
Закони се доносе.
Мало ко се противи томе јер се то намеће као западна вриједност, као вакцина против Короне.
Кад поменух Вакцину... ради се, дакле, о очитој масовној тортури, о дресури немоћне Свјетине којој се, и тако, ментални склоп прилагођава за озбиљније тортурне послове.
Јер.
Свака Демократија се, непримјетно, трансформише у Тортуру. А свака Тортура постаје све мање видљива.
У тој Тржишнпј Економији, а, овдје је Трговина, најчешће, једина Економија, бесмислено је прописивати радно вријеме, радне дане, нерадне дане.
Потребно је запослене заштитити по принципу ноћног и прековременог рада, па Власник, ако ће да ради, мора да на основу закон тај рад регулише са запосленима.
Ко хоће да ради, нека ради, ко неће да ради, нека не ради ни уторком.
Нерадна Недјеља у Трговини, смањује промет, потрошњу, порезе, приходе.
Од тога трпи цијело Друштво, не само Власник неке Трговине.
Неразумљиво је како Западна Демократија, која се сва узнојили и уздувала од наметања Слобода, маломало, посеже за тортурама, наметањима и условљавањима.
Срби не треба да се повинују томе.
То је Западизација.