КАКО ИНФЛАЦИЈА
ПОЛИТИЧКИХ ПОРУКА
И ПОТЕЗА, СЛУЂУЈЕ
АНАЛФАБЕТСКУ ЈАВНОСТ

 
Постоје уређена и неуређена Друштва.
У шта спада и Јавност.
У уређеним Друштвима ПиП, Политичке Поруке и Потези, лако се читају, мање их је, сврсисходнији су. Јавност је, на извјестан начин, обучена или дресирана да протумачи ПиП.
У таквом окружењу Поруке и Потези постижу максималне ефекте.
У неуређеним Друштвима, које је подјарио Запад, дакле, анархолиберазованим, квазидемократизованим и политички аналфабетизованим, општа је инфлација ПиП.
Чиме, сљедствено, пада њихова вриједност.
Јавност, Публикум, Масе, добили су дозволу да учествују у Политици. Али њихова неукост доводи до хаотичног тумачења и до саморазарања Свијести, појединачне и колективне.
у таквом окружењу ПиП не постижу велики учинак.
Највећи ефект је умањење значаја сваке будуће Политичке Поруке или Потеза.
Овдје, на простору Усране БиХ, евидентне су три врсте ПиП.
Хрвати имају оптимистично јалове ПиП.
Журно нерјешавање темељне позиције Хрвата у Федерацији, посљедице су.
Муслимани имају пријетеће ПиП.
Оне су са позиција унитаристичког мрачњаштва и отоманске геостратегије гдје је БиХ Босна а Босна је муслиманска.
Продукт је даљи распад ионако, дејтонски, распаднуте БиХ.
Република Српска има цијелу лепезу ПиП.
Све су темељена на Самосталности Српске. Или у оквиру Дејтона или изван БиХ.
 
Српаке Политичке Поруке и Потези дијеле се на
▪ Димно маскирне
▪ Заваравајуће
▪ Лажно понуђачке
▪ Опозиционо детектујуће
▪ Трасирајуће
▪ Циљне и стратешке
 
Неука Јавност, ушта убрајам и највећи дио Политичке Сцене, политичких актера, заједно са неполитичким Опозиционарима и кордонима учесника у Јавности, на разне начине, не умије да протумачи врсту Поруке или Потеза.
Она, најниже, протумачи као најстварније и стратешке.
Па излијеће из жабокречине и своје безначајности по три копља увис а ни педаљ удаљ.
Пецају се ко Кленови.
Ако Политички Актер то чини, слаби своју Странку, своју позицију, позицију Републике Српске, сврстава се са Унитаристима Сарај Чадора.
Ако Свакодневник то чини на било који начин у Јавности, он, а није сам, доприноси општој значењској девастацији, прима здраво за готово и то даље разноси, као амброзију.
Такво стање десемантизоване анархије, захтијева више Политичких Порука а више Политички Порука, даље обезвређује Јавност.
Чиме Политичка Сцена губи на значају.