ОТЕТЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
НЕ МОГУ ДА НАПРАВЕ
ДРЖАВУ, КАО ШТО ДИЈЕТЕ
НЕ МОЖЕ ДА НАПРАВИ ОЦА

 
Сарајмуслимански Чадор је, након вијекова добровољне потчињености, кренуо у посљедњу.
Да још једном проба.
Потчињеност плиткој, смрдљивој Америци, рецимо, Западу, требала би да донесе остварење њихових нацистичких жеља у погледу Територијализма.
Да БиХ буде Босна.
Да Босна буде наша.
Да у Босни нема Срба и Хрвата.
Да се Дејтонски Споразум баци у Ћенифу.
Охаеричани као и Америчани, тај амбасадорски талог у Сарају, и остали трећи помоћници четвртог дежурног у седамдесетпрвом ходнику Стејт Депармента, ишли су им наруку из посве других разлога, о којима сам писао, али су Сарајмуслимани, њихово политичко вођство, мислили да је то зато што их политички подржавају, воле и љубе.
Тако је у Босни и Херцеговини створена цијела лепезе „државних“, „заједничких“, „беха институција“ које не постоје у Дејтонском Споразуму па, дакле, ни у Уставу БиХ који је дио Дејтонског Споразума.
Сарајмуслиманско Вођство је умислило да ће се гомилањем „државних“ инстутуција створити Држава, она Босна од малоприје.
Тај Државни Аматеризам је дубок и непримјењив, и вуче коријене још од оног јутра када је први Србим прешао на Ислам.
Он је видљив не само код Сарајмуслимана већ и код Хрвата, код Срба у Српској, код Срба у Црној Гори, код Срба у Србији... да о Вибраторима за Козе и не говорим.
Све те неуставне и нелегалне Институције не могу да функционишу.
Оно што функцјионише, само је што се мора, најчешће на екстерну силу.
Тако је од Оружаних Снага до Бехатеве.
Која данас, дио Имовине продаје да врати дугове.
Држава, коју подржавају Поданици, Народ, дакле, Грађани, такорекућ, ствара своје Институције.
Оне ће можда бити горе од ових наметнутих и отетих, али ће бити стварне и бити државне.
Институције никада нису створиле Државу.
Република Српска треба да иде тим путем.
Путем стварања Државних Институција Републике Српске.
Тако ће се зауставити стварање лажне Државе БиХ од лажних Институција.
То је крвава пут али другог нема.
Опстанак Срба је у питању.