ЕСДЕЕС ЈЕ
У РАЗВОЈНОЈ
ЗАКОНИТОСТИ
ДОШАО ДО НЕСТАНКА
Погрешно Унутрашње Биће Странке, законито води нестанку.
То постоји и у другим Колективитетима, јачим и већим,
од Политичке Странке.
То је нека врста Колективног Рака.
То се не вакцинише и не лијечи. Операције, отклањање,
такође не помажу.
Есдеес је, од почетка, Конгломераторијум неспособних
Актера.
Неспособних за стварање и одржавање Националне
Странке, неспособних за Националну Политику, неспособних за Државне Послове.
Не само неспособних већ и крајње нестручних,
аматерских аналфабетских.
Имао сам прилику да све те процесе гледам од самог
почетка.
Ти Кордони Маргиналаца по локалу и провинцијама, који
су надирали, имали су искључиво своје личне амбиције. И болести.
Они који су имали српске амбиције, они су отишли у
Војску, и прије Ратова у БиХ, они су отишли у Полицију, они су гинули гдјегод
је требало.
У Војсци није било Есдеесоваца.
Тек касније су привукли неког Интелектуалца, ради
покрића а према сваком су се понијели понижавајуће на крају.
Као и према способнима.
Ђерић је, нпр, о томе говорио.
Главна Страначка Технологија била је одлазак на Пале,
код Радована. Да им Радован среди све. И страначки положај у Општинском Одбору,
и дозволу за бизнис...
Такви Аналфабети су добијали положаје у Општинама а да
нису имали ни мрву спосовбности за то. Били су и у школи неспособни, једва
занате завршили, нешто шверцовали, лајали по кафанама против Комуњара и
Мјешовитих Бракова. И то је било довољно.
Радован није знао шта се догађа по терену. Он њему
причају оно што они хоће. А кад се врате, члановима причају, опет, оно што они
хоће.
Радован није знао шта је Странка. А није никога
ангажовао ко зна. Ако је и било оних који су знали, нису имали простора.
Радован је одмах постао јак Лидер а јаком Лидеру не
треба Странка.
Дакле, од почетка Есдеес није имао Унутрашњи
Психолошки Монолит.
Осјећај Припадности. Компактности. Циља. Заједништва.
То је је увијек била Булумента Интересџија.
И нешто Амбиционера.
Националну Странку не могу да воде Функционери и
Амбиционери. Нити може на њима да почива.
Странка је Организам а Функционери и Амбиционери су
како се чешљаш.
Никад нисам чуо од неког Есдеесовца да помиње Државу, Нацију...
Пропаст је почела када Есадеес није могао да се
трансформише, након одстрањивања Караџића.
А то је био неопходно. У Миру, на Изборима, мораш имати
Странку.
Посљедица тог нетрансформисања у Странку, била је
појава Биљане Плавшић.
Касније, у Есдеес су ушли разни Манипуланти јер је
главном опасношћу означен СНСД.
Оног тренутка, када су Удбаши и Манипуланти почели да
напуштају Есдеес, било је јасно да се од њега не може ништа створити, да се не
може претворити у Странку. Да не може доћи на Власт.
Како никад није знао шта је Странка, Есдеес није знао
ни шта је долазак на Власт. Како се долази на Власт. То не зна ни данас.
Мисли да може преко Америчке Амбасаде и Педепеа.
То почетно генетско језгро, стално је и изнова, доводило
до одвајања од Чланства и Бирача. Они су у свом уском кругу играли Пиљака и
бирали све горе и горе Предсједнике.
Сад је Милан Предсједник.
Апсолутно неспособан и несхватајући Актер.
Побиједио је у Теслићу само зато што је Есенесде растурио
своје искрене Активисте и довео оног СПА Интересџију из Педепеа.
Сада је Есдеес дошао скоро на гране Михајлице некад.
Ситна Странка, ситних потеза, ситног шуровања...
Жалибоже Гласача Есдееса, који су увијек искрено
гласали за Српску Демократску Странку, не знајући шта се у смрдљивој врећи
гужва.
У РАЗВОЈНОЈ
ЗАКОНИТОСТИ
ДОШАО ДО НЕСТАНКА
Нема коментара:
Нови коментари нису дозвољени.