БРИКС,
МАЛИ ПРОЗОР
У СЛОБОДУ СРПСКЕ

 
Република Српска је заробљена у Босни и Херцеговини.
Она нема ни Слободу Дејтонског Споразума.
Она нема право ни на Устав БиХ, који је дио Дејтона.
Над Републиком Српском се непрестано иживљавају неки Султани.
Од Ешдауна, па све до Суљагића и усраног Марфија.
Срби Републике Српске, у тешкој су ситуацији.
Они морају да буду паметнији и далекосежнији од свих Срба Југославије.
Који су нестали својом краткорочном политиком, уз помоћ краткошићарског Београда. Што траје и данас. И што је Александар Вучић усавршио до крајњих граница.
Вучић, и пријашњи Београдлуци, предали су Србе, свуда, низашта.
Само је Вучић предао Косово и Метохију, уз остало, за останак на Власти, за прилику да показује своје Болести Лагања, Срања и Обраћања.
Ну. Вучић не импровизује. Он је на то пристао, он је за то програмиран и припремљен. Ради се о свјесној одлуци Предаје и Издаје.
У таквом окружењу непријатеља, Крволока и Истребитеља, са свих страна и Београдских Противсрпских Шићарџија, Република Српска треба да опстане.
Стога се одупиремо уласку БиХ у НАТО.
Стога се држимо Дејтона и Устава.
Стога бјежимо од Унитарних Реформи.
Стога смо почели да кочимо на путу према ЕУ.
Стога се држимо Русије, која није овдје, која је далека, која је велика, која има своје проблеме Опстанка.
Али. Ми немамо никога другог.
Сада је, као резултат нашег уважавања Русије, дошао позив за Спортске Игре Брикса.
Брикс организује спортске Игре јер су многе земље од Запада дискриминисане на многим, па и највећим, такмичењима.
Наших деведесет спортиста иду на Игре у којима ће учествовати деведесет Земаља.
Свако, ко је западно инфициран, а таквих је претежно, рећи ће да је то сулудо. Ми не спадамо тамо.
Да. Али не спадамо ни на Запад. Док нас тај Запад непрестано уништава и истребљује, одузима нам Државе и Територије.
Спортисти Републике Српске не иду на Игре Брикса да освајају Медаље и обарају рекорде.
Иду да виде Свијет.
Они су сада Очи Републике Српске.
Да покажу да постоји Слободан Свијет који ће нас мале, ситне и небитне, прихватити равноправно.
Да нисмо живи зазидани.
Да има Слободе и постојања, изван Слуганства и Покорности.