СРБИЈА – КИНА
СРПСКА – РУСИЈА,
И ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА
МАЊА ОД СРПСКЕ

 
Чињеница да је Предсједник Кине дошао у Европу, након много година, и посјетио Француску, Мађарску и Србију, из три потпуно различита разлога, за Србију треба да значи посљедњи позив из Воза који одлази са пропале Жељ Станице Запад.
Ну.
Вучић је то схватио као властиту промоцију. И промоцију Прве Даме. Мада је, реално, он Прва Дама Србије. Да не мијењам ту ријеч Дама.
Србија је под Вучићем, уз садејство претходника му, пропала.
Пропала на Запад.
Вучић је на позив из Брикса, одговорио да Србија остаје на Европском Путу.
Европски Пут је превод за Колонијализам. Конгоанског типа. Нешто осавремењен.
У Србији, ко неће да каже јавно да је за Запад, рећи ће да је против Кине.
Кина је комунистичка, диктаторска, она је нова Империја, она пљачка наше Злато и Бакар.
Ми смо неравноправни, они нас искориштавају.
А са Америком смо равноправни, јелде.
Република Српска је добра са Русијом.
Велика је побједа у Опстанку Српске то што Путин сваке године прима у посјету Предсједника Републике Српске.
И Русија је велика за Српску, као и Кина за Србију.
Република Српска користи величину Русије, друкчије него што Србија користи величину Кине.
Ми нисмо рекли Русији, хвала али ми идемо у ЕУ.
Предсједник Кине је начинио тежак гест дошавши у Србију.
Он ништа не може да постигне за Кину.
Та посјета је донекле понижавајућа, када се узме у обзир Политика Србије у протеклој деценији.
Он нуди руку спаса.
Он зна куд иде Свијет.
За разлику од Србије која не зна куд сама иде.
Руку спаса, и кораке, Русија нуди Републици Српској.
Борба Русије против Резолуцијаша и Геноцидашења над Српском, задужује нас за вијекове.
Србија је у немјерљиво бољој позицији од Републике Српске.
Република Српска боље ради за себе него што Србија ради за себе.
Србија није из цијеле своје Историје и Несреће научила да чита вријеме.
Срби Српске научили су још у временима Јасеновца и Козаре.
У Ратовима распасда СФРЈ, нисмо требали ни да понављамо лекцију.
Да нисмо, у Ратовима Распада и најезде на Србе Српске, знали да читамо вријеме, отишли би у Србију и нестали.
Србија мора промијенити Књиге и Лекције.
Иначе ће нестати.
Србија нема куд да оде.