СРБИЈА ЈЕ ИЗГУБИЛА
НАЦИОНАЛНУ
СПОСОБНОСТ,
ЗАВИСНА ЈЕ ОД
ТУЂЕ БРИГЕ И ПОМОЋИ

 
Није то никакав Таблоидни Наслов.
То је крај једног стања Србије које је почело прије више од једног Вијека.
Србија није пала у ту Провалију.
Она је дошла уређеним и освијетљеним путем, са јасном хоризонталном и вертикалном сигнализацијом, који је увијек ишао стрму.
На том путу, Србија је, најприје изгубила спознају шта је Држава.
На основу чега није могла да поврати способност да је има.
Стално је гледала крај пута, имал ко  да би могао да јој буде Сурогат Држава.
Потом је изгубила способност да увиди да су за Државу, битни Људи, Срби, дакле, Нација, и Територија.
Па је, веома рано, почела да се одриче своје Територије.
Дала је Косово и Метохију, као АП, за Братство и Јединство са Хрватима и Словенцима.
Сада ће тај процес да се протегне и на Војводину и Санџак.
Због Браства и Јединства са Америчком Амбасадом.
Српски Народ у Србији, дакле, нема Државу.
Нема ни један државни, административни, властнички, уставни, механизам који би могао да узме државне послове у руке и припреми Србију за Изборе.
Запад је запосјео све.
Одсјечена је и могућност Афричког Војног Удара у сврху ослобођења од Запад Колонијализма и узимања свог Природног Богаства у своје руке.
Мислени слојеви, Академије, Универзитети, Институти, Ствараоци, Култура, такође су разједени Црвицом, ко даска након педесет година у Брвнари.
Духовна Стожина, расута је као и Територија.
Црква се одриче својих дијелова брже од одрицања од Територија од стране Вучићеве Србије.
А то значи и да се одриче Духа Православног.
Пољопривреда, дакле Село, Сељнин, Храна Србије, одбачена је и замијењена Аутопутевима који требају Туђину.
Политичка Артикулација не постоји и не може се, више, успоставити.
Национализам и Суверенизам су избачени из свих Рјечника Србије.
Све то би могло да се набраја још Петољетку или цијелу Деценију.
А, опет би се, на крају, морало закључити да Србија и њена Нација, Срби, неповратно нестају.