У БиХ СЕ СВИ,
НИКАДА ВИШЕ
НЕЋЕ ОКУПИТИ.
ДА ИМ ДАШ
ПО ТАЊИР РИЦИНУСА
НЕЋЕ У ЈЕДНУ ШИКАРУ ЛЕТИТ.

 
Неком Јунаку у Сарајеву, а можда је и Амамб наредила, пало на памет да окупи све Парламентарне Странке.
Парламентарне у смислу да су из двије Државе дошле у Представнички Дом ПС БиХ.
Што ни у теорији ни у пракси није Парламент.
Тема је још луђа.
Промјена Устава.
Позадина је нацистичка.
Захтијевајући нереалну промјену Устава, треба превеслати Хрвате око Избора Хрватског Члана Предсједништва.
А Србе учинити срећнима, промијенићемо Изборни Закон тако да Сарај Чадор узме све а Србе ћемо задовољити да не дирамо у Устав.
Одмах су искочиле поједине Странке и изјавиле да неће доћи на Самит Парламентарних Странака.
Није важно какви су им разлози.
Мада они не иду ни Изборе на које се уредно пријаве.
Такви су, живи Аутисти.
Ну.
Било која „заједничка“ Тема, која би захтијевала окуп свих, једнако би прошла.
То је поуздан знак да БиХ, одавно, не постоји.
Неког не занима а неког не можеш присилити.
То је посљедица два послијератна акциона правца.
Један су форсирали Странци Усранци Запада.
По својој логици још од Бенјамина Калаја, да је простором најбоље владати ако их све завадиш а највећу Будалу узмеш за свог Играча.
И, тако се најбоље уништава тај Играч.
Други правац активности продуковао је Сарајевски Политички Круг.
Муслиманска Политичка Артикулација.
Која није схватала о чему се ради, а није схватала ни шта је муслимански политички, па, рецимо, и национални интерес у БиХ. Битно је да је против Срба.
Сада имамо на сцени то што је данас.
Дабоме. Нико није имао илузија. Сви су знали да је Рат у БиХ кренуо због муслимнанске жеље за протјеривањем Хришћана и заузимања цијеле Територије БиХ, да се Нације, Вјере и Људи, овдје мрзе, службено и у животу.
Али. Постојала је нека могућност да се на основу Дејтонског Споразума и Устава из Дејтона, који су поптуно трипартитни, тронационални, држи неки минимум окупљања гдје би свако тражио своје Интерересе, у нечему што је за све.
То је, тим Двоколосијеком, уништено, поптуно и неповратно.
Сада свако, Срби и Хрвати, држи своје и  не отвара Вратнице.
Што је сигурно, сигурно.
Зато и данашњи и сваки други догађај, најављује Распад и Разлаз.