РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА ПОЧНЕ
ПОВЛАЧЕЊЕ
ИЗ НЕУСТАВНИХ
ИНСТИТУЦИЈА БиХ

 
Колико је опасна Унитаризација, одступање од Дејтонског Споразума и његовог Устава БиХ, видљиво је само на једном примјеру.
Одустанеш од Војске Републике Српске и добијеш Хелеза који те оптужује измишљеним Терористичким Камповима.
Дабоме да је све оне који су пристали на укидање ВРС и формирање тих усраних ОС БиХ, требало повјештати.
Десетине Институција, мимо Дејтона, Дејтонских Надлежности и Устава, формирано је на нивоу БиХ. Што муслимани обиљежавају са „на нивоу државе“.
То нису само Оружане Снаге. То је и ситна Агенција за Лијекове, нпр.
СУД, ВСТС, РАК, БХТ, УИО, СИПА, ОБА, ГС...
Све оне су формиране као Унитаристичке Алатке и користе се против Републике Српске.
Ни од једне Република Српска нема користи.
То што нека ситна или крупна Странка угузичи неки свој Кадар, чак ни то није добит.
Јер он, хтио не хтио, ради против Републике Српске.
Када Република Српска, званично, на основу одлука Народне Скупштине, повуче своје представнике, Србе, те институције губе и легитимитет неуставног одлучивања.
Та мјеста ће попунити муслимани или, можда, опозициони издајнички Срби, али то не мијења ствар.
Потребно је начинити прецизну тактику и стратегију, одредити редослијед и опремити га потребним процедурама.
Уз одлуку о повлачењу представника Републике Српске, мора да иде и одлука о престанку надлежности те Институције на Територији Републике Српске.
Као и законска конфигурација.
Без тога се неће одсјећи пипци Унитаризма.
Празне приче и затезања не иду Српској у корист.
Како Вријеме пролази, множиће се Хелези и лажне оптужбе.
 

 

ИМПРОВИЗОВАНА ВЛАСТ
И АМАТЕРСКИ СУМАНОИДИ
ПО ГРАДОВИМА,
СЛАБЕ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Власти у Бањалуци и Бијељини, треба да се проучавају на Политичким Наукама.
Толико богата подручја, универтитетски, економски, културно, људовно...
А дала су два бепсризорна Градоначелника који нису више ни за смијех и подсмијех.
Но су за кукање.
Онај иде пјешке од Бијељине до Бањалуке.
Овај од Бањалуке прави Џунглу.
Сад промовише неки Видиковац изнад Града.
То је за оне кукавне несрећнике који не могу да прођу аутима кроз затрпане Раскрснице, па да оду горе и са сјетом гледају како су некад возили нормално.
За ту двојицу Срамотника, одговоран је Есенесде.
Јер је највећа Политичка Странка.
Она никад није успјела у Добоју и Бијељини да одњегује Градоначелника.
Сад не може ни у Бањалуци.
Јединог кога је имала да је ваљо, шутнула је.
----------------------
Кадровска Политика и Кадрови Моћи, двије су различите Технологије.
Ако имам Моћ, могу да поставим било кога.
Ако ми треба способан, онда не могу ако га немам.
Кадровска Политика је Страначка Технологија за Власт, за Владавину.
Сви ће рећи да је то Партократија.
Добро.
Други облик је Капиталократија.
Капитал поставља и именује оно што се зове Кадрови.
Трећи облик је Анархија.
Што имамо у Бањалуци и Бијељини.
Кадровска Политика је дугорочан процес.
Кадровска Политика омогућује да се у великим Градовима, и Општинама, уопште, школују Политичари, да се тријеришу, калибрирају, провјеравају потенцијали. Па ће неко од њих постати министар, нпр.
Не можеш постати Министар с неба.
Министар је Државни Службеник. И за то је потребно много практичног, функционалног, процедуралног, знања, поред секторског.
Гдје да стекнеш то знање.
Гладећи Шефа по рамену. Ил по мудима.
Влада Републике Српске има 60 помоћника министра, око. То је, за двадесет година, 1.200 Људи.
Гдје је тих 1.200 Људи.
Шта је Република Српска имала од њих.
Ништа. Јер су доведени са Мераје, углавном. И нестали, углавном.
----------------
Република Српска дуго траје да би могла себи да дозволи импровизације у Кадровској Политици.
Вријеме је да се схвати да је онај ко је послушан теби богомдан да буде послушан и другима.
Онај који је уз тебе неспособан, он је неспсообан и за Републику Српску.
Државна Кадровска Политика је као и фудбалски Тим.
Не воле се играчи који играју у Тиму.
Не титрају Муда једни другима, не слушају понизно. Ниакд се између себе не зову Шефе. Али играју заједно јер играју најбољи који се у том тренутку могу убацити у Тим.
Тако сви имају користи од тога.
Сви побјеђују а не само Шеф.

 

СУМАНУТИ ХЕЛЕЗ
ДОВЕО ДО КРАТКОГ
ПРИМИРЈА

 
Створиш сулуду ситуацију.
Сулуда ситуација ствара Будале.
Будале се лако пале.
Кад се Будала ненадано упали, искочи, поремети уходани ток.
Онда се сви примире а неки почну да се чешу.
Јер. Будалу је тешко опрати.
Тако је, наизглед лако, Српски Генерал постао главни у Оружаним Снагама БиХ, тој веома важној Војној Сили Западног Балкана, Балкана, Европе а и шире.
Зукан се избудаласо ко сав Сокак током цијелог Мандата.
Засјенио је и Никшић-Конак офанзиву на Бањалуку.
Ето до чега је довела сулуда ћаршијска жеља да се сруши Себија, у Раји позната ко Дипломирана Султанија.
Да није она сметала својим нанулама низ калдрму, Зукан никада не би био Министар.
Добро.
Они који су мамузнули Зукана, имали су своје циљеве.
Само што није све испало како треба.
Сада су муслиманска муда Сарај Чадора приврнута за једно вријеме.
Република Српска треба да буде опрезна.
Да не насједне на примирје.
Република Српска је за њих Хамас.
И они неће никада зауставити своје операције уништавања.
Не треба насјести на тобожњу кооперативност па опет пристати на неки Закон или на нешто.
Мене највише брине то што многе ситнице пролазе ћутке.
И од стране Власти и од Стране Опозиције.
А крупне ствари стоје у мјесту.
Република Српска мора, иако ја знам да није таква, нису ни Срби, вишеструко наплатити сваку грешку муслиманског Сарај Чадора.
Хелезов испад вриједи неколико вагона политичког злата.
Долазак Никшића у Бањалуку, такође.
На Путу Самосталности, Крволочност је умилна природна особина.
 

 

СРПСКА МОРА ДА ИДЕ
ДУПЛИМ КОЛОСИЈЕКОМ:
ДЕЈТОНСКА САМОСТАЛНОСТ
И УНУТРАШЊА СТАБИЛНОСТ

 
То су једине двије улазнице за будућа геостратешка времена, не само на овдашњем простору.
Код пријема било кога у Нови Постзападни Свијет, прво ће питати за Суверенизам.
Већ се зна ко је коме служио.
Дејтонски Споразум је необорив.
Само Срска може да га погази.
Као што Србија гази свој 1244, недобог.
Дејтонски Споразум је необорив као и Паулусова предаја пред Стаљинградом и као Капитулација Нацистичке Њемачке.
Дејтонски Споразум је исколчио Државу Српску.
Та Самосталност Српске у оквиру Дејтона и БиХ, омогућује и стварну, независну, Самосталност.
Кад за то дође вријеме.
А, оно иде брже него што ми у Српској, идемо путем Самосталности.
Унутрашња Стабилност је важна за градњу Унутрашње  Моћи.
Стабилности и Моћи, да можеш сам да одлучујеш о својим државним пословима.
То није велики задатак.
Овдје је становника колико у осредњем европском Граду.
Подручје и територијално богатсво је много веће.
Република Српска се мора ријешити Унутрашњег Канцера, по свим основама.
Ситном Медијског Плаћеништва, Невладиног Накурњачког Сектора, Манипулативних Странака, Директних Издајника...
Они не могу придобити Већину ни шире масе. Али могу да буду оправдање за дјеловање Деструктивног Запада и Нацистичког Територијализма Сарај Чадора.
Република Српска на Србију мора да гледа као на Партнера.
Може он да буде и Братски Партнер.
Бојим се да је то крајњи досег који може да се постигне.
Људи то овдје не виде.
Али, нико не зна шта ће бити са Србијом.
А ово што се зна, показује да је Косово и Метохија предата Територија. Да ће се ићи даље у комадању или ерозији Србије. Да ће се Србија подати НАТО Пакту...
Република Српска са таквом Србијом, Вучићевом Србијом, не може добру да се нада.
Зато кора бити довољно одвојена да би могла да гради ова своја два пута.
Свој Опстанак.

 

ИСТИ ЈЕ СИНДРОМ
СРБОВАЊА
ВУЧИЋА И ЂОКОВИЋА.
А, ОНДА, УПРОПАСТИШ
ТРИ КЉУЧНА ПОЕНА.

 
Срби и Србија, нису имали много учешћа у Ђоковићевом успону.
Ђоковићи су скоро све урадили сами и обезбиједили западну финансијску сису која долази са резултатима.
То је тако ишло, све до тренутка када је Запад схватио да не може да искористи Ђоковића за покоравање и пљачку свијета.
Јер Корона Вакцинација је то – пљачка и покоравање.
И прије Вакцинације, Ђоковић се почео отимати.
За Запад је било касно јер је постао премоћан и најбољи.
Тада је Ђоковић осјетио сву окрутност Запада и морао је подршку потражити у Националној Србији, у Српству.
Србији, на Вучићевом Силазном Путу, то је веома одговарало.
Тако је дошло до Весели се Дејвис Купе.
За обичне Људе, Ноле је постао Нација.
Све оно што нису постали Политика, Црква, Војска, Култура...
Расправљиво је да ли треба на Дејвис Купу, у Шпанији, правити концерте са Весели се, Српски Роде.
Ну, то је реалност.
Србија и Срби, упоредо, иду на два Национална Колосијека.
Трагедија је у томе што један увијек иде стрму а један се покушава одржати водоравним.
Једна је стварни, један је вјештачки Колосијек.
Тај вјештачки се покушава одржати разним додацима, спортским, појавним, театралним, лажним... некад је то и Ратом за Опстанак. Када стотине хиљада Људи да животе да би се барем тај други Колосијек одржао водоравним а онај национални, стварни, окренуо, за кратко историјско раздобље, узбрдо или равницом.
Након тога Ратници и Крв, утихну а на сцену изађу повици, То Србине. За свакога, без мјере и критеријума.
Тако је и Александар Вучић постао, Ацо, Србине.
Тако се заборави све што је Вучић упропастио у три кључна поена. 1244, Бриселски Споразум, ДФ План.
Вучић и Ђоковић су савршен технолошки продукт масовне неодговорности Срба за Државу и Нацију.
Зато могу да се тако понашају.
Они би морали, у складу са положајем и стањем на врху, да имају огромну одговорност.
Ако можеш побиједити на турниру, узети оно што је твоје, мораш бити одговорнији од других.
Једнако и Ноле Број Један и Председник Србије.
Међутим, они у оваквој Нацији и Србији, то не морају.
Ништа им се неће десити.
Празно је погубно Србовање и Вучића и Ђоковића.
Што више Вучић помиње Државу, дакле србује, то је Државе Србије све мање.
А помиње је 350 пута годишње, на својим Обраћањима.