ИСТИ ЈЕ СИНДРОМ
СРБОВАЊА
ВУЧИЋА И ЂОКОВИЋА.
А, ОНДА, УПРОПАСТИШ
ТРИ КЉУЧНА ПОЕНА.

 
Срби и Србија, нису имали много учешћа у Ђоковићевом успону.
Ђоковићи су скоро све урадили сами и обезбиједили западну финансијску сису која долази са резултатима.
То је тако ишло, све до тренутка када је Запад схватио да не може да искористи Ђоковића за покоравање и пљачку свијета.
Јер Корона Вакцинација је то – пљачка и покоравање.
И прије Вакцинације, Ђоковић се почео отимати.
За Запад је било касно јер је постао премоћан и најбољи.
Тада је Ђоковић осјетио сву окрутност Запада и морао је подршку потражити у Националној Србији, у Српству.
Србији, на Вучићевом Силазном Путу, то је веома одговарало.
Тако је дошло до Весели се Дејвис Купе.
За обичне Људе, Ноле је постао Нација.
Све оно што нису постали Политика, Црква, Војска, Култура...
Расправљиво је да ли треба на Дејвис Купу, у Шпанији, правити концерте са Весели се, Српски Роде.
Ну, то је реалност.
Србија и Срби, упоредо, иду на два Национална Колосијека.
Трагедија је у томе што један увијек иде стрму а један се покушава одржати водоравним.
Једна је стварни, један је вјештачки Колосијек.
Тај вјештачки се покушава одржати разним додацима, спортским, појавним, театралним, лажним... некад је то и Ратом за Опстанак. Када стотине хиљада Људи да животе да би се барем тај други Колосијек одржао водоравним а онај национални, стварни, окренуо, за кратко историјско раздобље, узбрдо или равницом.
Након тога Ратници и Крв, утихну а на сцену изађу повици, То Србине. За свакога, без мјере и критеријума.
Тако је и Александар Вучић постао, Ацо, Србине.
Тако се заборави све што је Вучић упропастио у три кључна поена. 1244, Бриселски Споразум, ДФ План.
Вучић и Ђоковић су савршен технолошки продукт масовне неодговорности Срба за Државу и Нацију.
Зато могу да се тако понашају.
Они би морали, у складу са положајем и стањем на врху, да имају огромну одговорност.
Ако можеш побиједити на турниру, узети оно што је твоје, мораш бити одговорнији од других.
Једнако и Ноле Број Један и Председник Србије.
Међутим, они у оваквој Нацији и Србији, то не морају.
Ништа им се неће десити.
Празно је погубно Србовање и Вучића и Ђоковића.
Што више Вучић помиње Државу, дакле србује, то је Државе Србије све мање.
А помиње је 350 пута годишње, на својим Обраћањима.