ТРЕБА ОТВОРИТИ
ШОПИНГ МОЛ
ЗА КУПОВИНУ СТРАНАКА.
НЕМА СМИСЛА
ДА ИХ СВАКО ФОРМИРА.
Каква вас Странка занима. Или, можда Партија, Покрет
неки.
Најприје да видим вашу понуду. Имам неке идеје али
нисам баш разјаснио и разбистрио сам себи.
Па, генерално, имамо Странке које имају Гаранцију
двије године. Рок трајања је максимално два Мандата. Али, ви можете да се
продате и прије истека Гаранције.
То је добро. Која је оно Странка.
То је КЉУН. Нешто најновије, задња ријеч технологије. Коалиција
Љубави и Наде.
Јел то баш за Политику.
Даааа. Ко убило се. Није ништа одређено, није једносмјерно,
може за свашта. То је Будућност. Добијате и Предсједника Странке. Ено га за
оним столом, лакира нокте. Знате, прошло је вријеме лидера ШЕ-1 или ВУ, који
реже, арлаучу а послије испадну Пииииизде. Овако имате већ готов технолошки
производ. Савршено.
Какве ставове заступа тај КЉУН.
Може све, може Љубав до Токија, може Нада до Просјака.
А ови са Моторкама.
То је ПДП. Партија до пања. Капацитет максимално три Шумска
Газдинства и десет Кружних Токова. Али, то је превазиђена технологија. Нешто ко
Вартбург из 1980е.
Имате ли неку Странку која је добра са свима.
Немамо то али имамо која је добра са Америчком
Амбасадом. Онда Амбасада учини да је Странка добра са свима. Мислим, сви су
добри са њом.
То није практично. Види се кад се иде у Амбасаду,
надзорне камере и то.
То је уочено. Сада се копају подземни ходници, као
Хамас, и онда идеш без бриге до своје Амбасаде.
Како се зове та Странка.
Ви одређујете назив, да се боље заварају трагови. Имамо
лепезу назива. То посебно купујете.
Имате ли неку Националну Странку.
Немамо такве. То је, данас, ризично. Сви скоче на ту
Странку, уводе Санкције, оптужују за меки утицај Русије. А ви знате да је меки најгори,
ако ме разумијете. А и људи сада воле да се улизују, подилазе, да се продају,
да цинкаре, да издају, то је Тренд. Таква Странка не би прошла нигдје.
Ма, ја имам у мом крају Националисте. То не јебе
никога а одмах јебе матер. Не могу ја њима на очи са лакираним ноктима.
Не треба. Обучете гаће дугиних боја. А купите Странку
СИР, Странка Синхронизације и Реформи. То вам је за Интеграције свих врста ко
убило се. Па кад одете у Брисел и то, кад будете скидали гаће, одмах ће знати с
ким имају посла. Тако ћете те Националисте превести жедне преко воде. Оно, наше
а интегрисано.
Занимљиво.
БРИСЕЛ, ЕУСЕРОЊЕ,
ЖЕЛЕ БиХ НА ПУТУ ЕУ
САМО ДА БИ ПОНИШТИЛИ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
Из Сарај Чадора, опет, Црвени Аларм.
Шта БиХ мора да испуни до Марта.
Том пригодом, посебно, сере Сатлер.
Нови план је Шест милијарди еура за Балкан, како би се
ојачала позитивна веза између реформи и економског раста.
Ојачала Позитивна веза између Реформи и Економског
Раста.
СТЈЖ.
ЕУ је у огромним рецесијским економским, произдовним,
енергетским, проблемима, који се још увијек успјешно крију, а нама прича о
Економском Расту.
Циљ ЕУ није никакав овдашњи Економски Раст.
Циљ је уништење.
Јер се опустошеним Простором и Људима, лакше управља и
влада.
Република Српска треба, врло брзо, Европској Унији да
каже, Оканите се Републике Српске. Ми нисмо Вучић.
Већ је речено да прво мора да се ријеши Уставни Суд
БиХ. Да се елиминише могућност прегласавања од стране Западних и муслиманских Судија,
Да прекинемо отимачину дејтонски регулисане Имовине
Републике Српске.
Једнако је важно да се ријеши Комшићев Изборни Закон.
То нема везе са Српском и Србима.
Али има.
Јер, ако се Хрвати заштите разних муслиманских
Комшића, Распад БиХ се олакшава и убрзава.
Сатлер не пропушта да упозори Републику Српску, да
обустави радове на Закону о Страним Агентима.
То је, кобива, кључно и пресудно на Европском Путу.
Европски Пут, Приступни Пут ЕУ, наводни Преговори...
Има једини циљ – Јаловљење Републике Српске.
Све друго је празна представа у којој Брисел лаже и
себи и нама и другима.
НСПМ ИСТРАЖИВАЊЕ
ЈАВНОГ МНИЈЕЊА
ПРЕДИЗБОРНЕ СРБИЈЕ
-РЕЗУЛТАТИ ПОРАЗНИ
Стање Србије теже је него што изгледа.
Пинковизована површина, коликогод имала скандалозне Артефакте,
сакрива праву дубину Кризе Српске Националне Свијести и Државе Србије.
► 38,8% подржава улазак у ЕУ.
41% не подржава.
Али је Политика Вучићеве Србије 100% окренута ка
Бриселу. Србија је потпуно потчињена Бриселу.
Потчињена је ЕУ Интеграцијама које отворено уништавају
Суверенизам, Национални Интерес и Државу.
► 76,7% подржава најчвршће везе са Русијом, Кином и
БРИКС-ом (када се додају и одговори Више да него Не).
Када се погледају проценти о ЕУ, то значи да је у
Српским Главушама поприличан хаос и дезоријентација.
► 64,9% испитаника живи боље или исто.
Гласове тих Бирача веома тешко ће добити било ко изван
Власти, у количини која може нешто да мијења. Ако их и добије, биће
дисперзовани и немоћни. Даће их онима који неће ништа мијењати.
► 57,3% сматрају да је позиција Срба на Косову и Метохоији
слабија него прије.
Србија је необавијештена и незаинтересована.
25% испитаника не зна како је и шта је са Србима на
КиМ.
► Србија Против Насиља, својеврсна политичка измаглица,
да су Избори, добила би 25,8%.
То не значи ништа.
Јер се ради о Конгломераторијуму од осам субјеката.
Дакле, у просјеку, по 3%.
А нико не види да је то Опозиција.
► Народна Странка Вука Јеремића, која, барем, изгледа
као Странка, мада је ставовски и опредјељенски недефинисана и Јеремић дјелује
намјерно незаинтересовано, добила би 3,2%.
Поразно.
► 38,8% подржава улазак у ЕУ.
39,2% подржава Вучића.
То је Монолит који се тешко може разбити.
Заборавићу, овдје, да то у Србији нико и не жели да
разбије.
ИЗРАЕЛ И ПАЛЕСТИНА,
ЊЕМАЧКА И ФРАНЦУСКА,
АМЕРИКА И НАТО:
СРПСКА СТРАТЕШКА
ОПРЕДЈЕЉЕЊА,
ТЕМЕЉЕ СЕ НА ЗАБОРАВУ
И НАЦИОНАЛНОЈ НЕБРИЗИ
Србија се опредијелила за подршку Израелу.
Ради се о првим данима Рата, када је Хамас извршио
упад на Територију Израела.
Србија је то урадила зато што Амамб тако каже.
Србија се опредијелила и за Француску, Њемачку,
Бирсел, НАТО, поред Америке... заборављајући да се ради о Истребитељима Срба,
увијек и данас.
Тако да је опредјељење Србије за Израел, рачунџијско и
невалидно.
Република Српска се такође опредијелила за подршку Израелу.
Из сасвим других разлога.
Израел је примио Делегацију Владе Републике Српске у
Телавиву и Јерузалему, када нико није хтио. Те године је то учинио још Јапан.
Алахуекберисти су учествовали у Рату у БиХ, против
Срба. Сјекли су Српске Главе.
То се не заборавља и преко тога се не прелази.
Као што ни Израел неће никада пријећи преко подршке
Несврстанима, и у склопу тога, Палестини и тада Арафату, које је исказивала СФРЈ
у чијем саставу је била Србија.
Израел Србију сматра насљедником те политике.
Дабоме да ће Људи рећи, ти који су ратовали против
Срба, то су џихадисти, муџахедини, то нису Палестинци из Газе, не разумијеш ти,
постоје Шиити и Сунити...
Ну.
На Србе су ишли са покличима Алаху Екбер. Исто као и
на Израел.
Шиити и Сунити се мало разликују, у оквиру Вјере.
За нас, са стране, то не значи ништа.
Ислам има у себи Агресивистичку Филозофију Територијализма,
као и Нацизам, као и Ватикан, као и НАТО.
Хамасова подлога је уништење Државе Израел.
Дакле, Територија.
Нови Амбасадор Ирана у БиХ је прије два дана изјавио
да ће Иран похитати у помоћ ако се појаве проблеми за БиХ, као што је и прије тридесет
година.
То је неутрална изјава. На први поглед.
Зна се да неће похитати Србима и Хрватима, зна се да муслимани
Сарајева БиХ сматрају својом.
Јавност Појединаца, осим званичне, код Срба, високофреквентно
је против Израела, Ционизма, Јевреја, повезујући Хитлера, Зеленског, Америку и
Јевреје.
На тај начин су и за Палестинце. Прихватају се Жртвене
Кампање муслиманског свијета о хиљадама убијене дјеце у Гази. То су Кампање
Жртве. Као и код Сарајмуслимана.
Србија је хаотична земља и Република Српска се не може
повезивати са њом. Ни у овом случају.
Опстанак Републике Српске и Срба Српске, сада, угрожен
је од Агресивног Територијалистичког Ислама.
Опредјељивање против њихових непријатеља и противника,
опредјељивање за њих, макар само ка Жртве, сулуд је самоубилачки и
контраегзистенцијални поступак.
-----------
Од 1947е Исламски Свијет не може и неће да заштити
Палестинце.
Јасно је да Србима ту нема мјеста да се уплићу на било
какав начин и подржавају Терористичке Хамаслије који имају политичку подршку
Палестинаца.
УСПУТНИЦИ
И КРАЈПУТАШИ,
У ПОЛИТИЦИ,
САМО ВУКУ НАЗАД
Западна Теорија Демократије, која је одавно против
Једнопартијског Система, још није дошла до Тезе да је Вишепартијском Систему
иманентан Систем Више Побједника Избора.
Али. Иду ка том циљу.
Уситњавање Политичке Сцене сигуран је пут ка томе.
То пружа могућност несхватљиве манипулације.
Побједника се може тријерисати између више Побједника.
Бесмислено је оспоравати Једнопартијски Систем.
Јер је Комунистичка Партија Кине све доказала и Истоку
и Западу, и Петокраки и Демократији.
Једнопартијски Систем је побиједио Хитлеровв Нацизам.
У Србији имамо поплаву те демократске вишепартијности.
Сви су они против Власти, владајућег мозаика, Вучића и
Дачића.
Па ипак, Вучић побјеђује.
Синиша Ковачевић каже да су, на предстојећим Изборима,
могли побиједити Вучића, да су се сврстали у једну колону. Вучић не би могао ни
да покраде Изборе.
Суштина је у томе да је толика ситњарија и створена да
се не би ујединила у једну Колону. Ни прије, ни послије Избора.
Бирачи Србије не могу да виде погубност тако ситног
Мозаика, по Србију, јер и Вучић уназађује Србију. Ради, практично, против
Србије. Па се дјелатност опозиционе пиљежи, теже детектује.
У Републици Српској, само једна Политичка Странка
практикује колико толико озбиљан страначки рад.
Све остало је добровољна манипулативна ситњарија. У коју
се, исто тако добровољно, претворила СДС.
Индукцијом су разбијане и Странке које су у Власти.
Све то је довело до аморфног слоја Политичара, јер,
овдје, свако је Политичар, и Одборник, и Посланик, и Замјеник Министра, и
Министар... који трају један мандат
Њихова једина особина и водиља је да су против Власти.
Што је веома низак домет Главеног Лонца, коефицијента
политичке интелигенције.
Против Власти су и пола Бирача који су гласали за
Власт.
То, дакле, није нека политичка категорија.
Са таквим актерима, не може се побиједити на Изборима.
Не може се водити озбиљна национална и државна Политика.
Не може се ништа договорити, јер они неће трајати и не могу договор одржати.
Не може се поуздати у њих јер они су Аналфабети
Аматери.
Политика је најкомплекснија практична дисциплина у
националној, економској и државној сфери.
Исти синдром Опозиције у Српској, видљив је и у Сарај
Чадору.
Када је СДА, политичко-вјерски конгломераторијум,
почео да копни, букнула је ситна чаршијска калдрма.
Што је корак уназад, јер ни Силајџићева или Фахрина
Странка, које су, за ове НЕС, МЕС и ФЕС артикуле, биле Странке, нису успјеле да
ураде ништа.
Дакле, на погрешну политичку леју, сада, засијава се још
ситније сјеме.
Зато, данас, имају Конаковића и Раму.
----------
Политика није Рушење Власти.