УСПУТНИЦИ
И КРАЈПУТАШИ,
У ПОЛИТИЦИ,
САМО ВУКУ НАЗАД

 
Западна Теорија Демократије, која је одавно против Једнопартијског Система, још није дошла до Тезе да је Вишепартијском Систему иманентан Систем Више Побједника Избора.
Али. Иду ка том циљу.
Уситњавање Политичке Сцене сигуран је пут ка томе.
То пружа могућност несхватљиве манипулације.
Побједника се може тријерисати између више Побједника.
Бесмислено је оспоравати Једнопартијски Систем.
Јер је Комунистичка Партија Кине све доказала и Истоку и Западу, и Петокраки и Демократији.
Једнопартијски Систем је побиједио Хитлеровв Нацизам.
У Србији имамо поплаву те демократске вишепартијности.
Сви су они против Власти, владајућег мозаика, Вучића и Дачића.
Па ипак, Вучић побјеђује.
Синиша Ковачевић каже да су, на предстојећим Изборима, могли побиједити Вучића, да су се сврстали у једну колону. Вучић не би могао ни да покраде Изборе.
Суштина је у томе да је толика ситњарија и створена да се не би ујединила у једну Колону. Ни прије, ни послије Избора.
Бирачи Србије не могу да виде погубност тако ситног Мозаика, по Србију, јер и Вучић уназађује Србију. Ради, практично, против Србије. Па се дјелатност опозиционе пиљежи, теже детектује.
У Републици Српској, само једна Политичка Странка практикује колико толико озбиљан страначки рад.
Све остало је добровољна манипулативна ситњарија. У коју се, исто тако добровољно, претворила СДС.
Индукцијом су разбијане и Странке које су у Власти.
Све то је довело до аморфног слоја Политичара, јер, овдје, свако је Политичар, и Одборник, и Посланик, и Замјеник Министра, и Министар... који трају један мандат
Њихова једина особина и водиља је да су против Власти.
Што је веома низак домет Главеног Лонца, коефицијента политичке интелигенције.
Против Власти су и пола Бирача који су гласали за Власт.
То, дакле, није нека политичка категорија.
Са таквим актерима, не може се побиједити на Изборима.
Не може се водити озбиљна национална и државна Политика. Не може се ништа договорити, јер они неће трајати и не могу договор одржати.
Не може се поуздати у њих јер они су Аналфабети Аматери.
Политика је најкомплекснија практична дисциплина у националној, економској и државној сфери.
Исти синдром Опозиције у Српској, видљив је и у Сарај Чадору.
Када је СДА, политичко-вјерски конгломераторијум, почео да копни, букнула је ситна чаршијска калдрма.
Што је корак уназад, јер ни Силајџићева или Фахрина Странка, које су, за ове НЕС, МЕС и ФЕС артикуле, биле Странке, нису успјеле да ураде ништа.
Дакле, на погрешну политичку леју, сада, засијава се још ситније сјеме.
Зато, данас, имају Конаковића и Раму.
----------
Политика није Рушење Власти.