ЈЕЛЕНА ТРИВИЋ,
ВУЧИЋЕВА УЗДАНИЦА
ИЛИ ИНОКСНА НУДИЉА

 
Темељна је чињеница да су овдашњи Коњушари Запада дигли руке од Педепеа и Јелене Тривић.
Дуго су се двоумили између Драшка Анархисте и Црвенперке Борета, па су одбацили обадојицу.
Онда је неко, у западном геостратешком Аналитичком Центру за Мост на Рачи, наложио да се Јелена Тривић испоручи Вучићу.
Могућа је варијанта и та да Џејлен морала да напусти то западно име и да се прихвати овдашње, Јеленџа, па је сама ишла Вучићу, кукала и молила.
Штета ми је, Предсједниче, да ми пропадне сав тај капитал. Ипак сам ја Предсједница у Ноћном Периоду.
Добро, Јелена, иди јави се Шукалу.
-------------------------
Шта су чињенице
► Запад дугорочно рачуна на Вучића и на Београд, против Републике Српске.
Нема никог другог.
Бакир се није показао. Њему је било важније да Себија докторира него да се укине Република Српска.
Београд је толико пута обавио посао.
► Јеленџа је, извиком да одлази на Највећи Скуп у Историји Александра Вучића, позвала и своје фанове да учине исто.
Рекла је да је Србија наша Матица а Београд наш Центар.
Није рекла да је Матица спала само на једну Челицу.
Нити да Београд није српски и да није ни Центар Србије.
Тиме се Јелена Тривић одрекла Републике Српске и судбину Републике Српске предала Несрпском Београду.
Поништила је борбу Војске Републике Српске и Жртве за Опстанак Републике Српске.
За Опстанак Српске, не бори се у Београду. Ни у Вучиећвој Србији.
► Јелена Тривић нема никакву политичку тежину.
Капитал, који је имала, давно је ископнио.
То је била трагедија оног младића, коју су Западне Службе искористиле да исфорсирају Педепе.
То је био Педепе, организација која није ни Странка, ни Партија.
Спала је, Јеленџа, на то да вата провинцијалне одборнике по локалним шикарама.
► Београд, Вучић, има јаче играче у Републици Српској.
То је Уједињена Српска.
За које је Јелена Тривић гола аматерчина.
Прије тога, Београд је имао Социјалисте који су ушли у СНСД. И нису успјели.
► Када се све сабере, Јелена Тривић је, поред АА Класе, Аналфабет Аматер, и психополитички мањкава Личност.
Одвојена од Реалности.
То код Пјесника море, код Политичара немере.
 
 
 
 

 

РЕАЛ И СРБИЈА,
ИСТА ЈЕ ДИЈАГНОЗА
ЗА ПРОПАСТ
ПСИХОЛОШКОГ
МОНОЛИТА

 
Само што Вучић, сваки пут, Србији ували Петака.
Реал је, синоћ, боље прошао.
Психолошки Монолит је основа и потка, добро ткана, сваког Колективитета.
Од Породице до Нације.
Он се у различитим Колективитетима може и друкчије звати, нпр, Национална Свијест, али увијек има исти значај и исте потребне квалитете.
Разбијање Психолошког Монолита код фудбалских тимова, најочигледније је код Барселоне, до прошле године.
Шта се догодило.
Вођство је доводило хаотичне тренере и хаотичне играче, разних врста и квалитета, који се нису могли уклопити у Игру Барселоне.
Они су разбили ту Игру а нису могли да успоставе нову. Клуб је и финансијски растројен толико да је морао да отпусти Срце Тима, Месија.
Играчи који су играли у Барселони, осјећали су се несигурно, неповезано, неспојиво, неефикасно.
Није, више, било никаквог везива у Тиму.
То се догодило и Бајерну, у овој сезони. Он ће освојити првенство захваљујући једној грешки Борусије Дортмунд.
Реал је одавно остао без Психолошког Монолита.
Група Дједова и Група Младића, тешко се могу уклопити у једну цјелину.
Многи нови и млади Играчи разбијају Монолит, не разумију шта треба да раде, не разумију старе, надувани су медијском пажњом, стари не разумију младе, нису сигурни у њих...
Психолошки Монолит не постоји.
Уз помоћ неких других елемената, Реал је имао успјеха у овој и у прошлој сезони. Против Барселоне, нпр, помогло је старо ривалство и срамота да се изгуби. Али већ у сљедећеој утакмици, Реал је пао на мјесто на коме је и био.
Манчестер Сити је у сталној градњи. То је Технологија највише класе. Не може да игра нико ко разграђује Психолошки Монолит. Био је неки јунак па су га послали, као позајмицу, у Бајерн. Тамо кажу, Не треба ни нама.
Зато је, синоћ, Сити играо лако, сваки играч се осјећао растерећено и сигурно, јер је у том Монолиту који му даје снагу.
Ну. То је само наизглед. Потребна је велика ментална снага и концентрација да би се онако лако играло. Или као што је играла Барселона за вријеме Гвардиоле и неку годину послије њега.
Србија, Вучићева Србија, али и она Тадићева, па и она Милошевићева, изгубила је Психолошки Монолит.
Хаотично су довођени нови Играчи. Најприје у средину терена. Да би могао да се доведе и Капитен.
Западаши, Педери, Лезбијке, Енвеојци, Глумци, Медијаши, Насилници...
Све то је разорило Тим и Игру.
Нико више није сигуран у том Тиму, не игра растерећено.
Чак је и Српска Православна Црква почела да плива.
Изгубљен је Шеснаестерац. Косово и Метохија.
Средину терена држи Ђилац и Мариника. Задњи пас додаје Лезбијуша. Вучић је Голегетер, већи до Халанда. Зато што је он  и Судија и ВАР. Селектор Хил трља руке...
Реал ће се опоравити, подићи. Има Паре, уложиће, уиграти можда не сљедеће сезоне, али оне тамо, сигурно.
Србија се неће опоравити, ни подићи. Имају Паре, али се оне улажу да се не подигне.
Психолошки Монолит, звани Српство, никад се више неће вратити.
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА СЕ ОДВОЈИ ОД
БИЛО КАКВОГ ЗНАЧЕЊА
РИЈЕЧИ БОСНА
И ОД СВЕГА ШТО ЈЕ
СА ТИМ ПОВЕЗАНО

 
Наивна прича, Сарајево је српско, стара Босна је била српска, Твртко и Кулин Бан треба да имају обиљежја у Бањалуци, назив ријеке Босне је славенска ријеч...
Само је за неуке егзибиционисте у озбиљним политичким токовима везаним за Нацију и Државу.
И муслимани су српски, па, једино што од њих имамо јесу истребљења, кадгод је историјска прилика.
Хришћанство и Православње је историјска чињеница и обиљежје ових простора, уназад вијека и записа.
О томе не треба зборити.
Они који, данас, немају ништа, ни Нацију, ни Државу, они копају уназад, у Историју, тражећи било какву повезницу на коју се могу закачити.
Новија Босна, пак, у неком територијалном облику, везана је искључиво за комунистичке лего комбинаторике.
Они су Републике правили тако, поред осталог, да не постоји национално чиста територија или гдјегод је могуће, да се ствара неки баланс са једном или више Нација. То се, на крају, показало као комунистичка политика против Срба јер јесте и јер Срби нису хтјели ни умјели да то искористе за себе, као најбројнији у ФНРЈ и СФРЈ.
Тако је БиХ дошла ко кец на једанест, да Хрватска не буде прејака а да ни Србија не буде јака ко црна земља. Њу су, додатно, ослабили и са двије АП.
Моша је употрирјебио кључни аргумент – Јебо земљу која Босне нема.
Ну. Босна је почела са Мошом у нестала са Мошом.
Муслиманско Сарајево, данас, настоји исфорсирати Босанску Нацију. То типичан западњачки концепт. Сви Држављани једне Државе су Нација. Па се оперише појмом Америчка Нација...
Муслиманско Сарајево, потом, те Босанце преводи у Грађане.
То је концепт не само развоја Једновјерског Унитаризма, већ концепт поништења и нестанка Срба.
Срби имају Српску Државу, Републику Српску.
Не треба да се такмиче са муслиманима у копању по Историји. И отимању Твртка и Кулина Бана.
У данашњој срспкој националној Политици, треба да покажу Твртка.
Том грозницом нека се бави онај ко нема ништа. И ко, више не може имати ни Нацију ни Државу. Па све то настоји да надокнади Територијом, туђом.
И име Хотела Босна у Бањалуци, треба промијенити.
 

 

АМЕРИЧКА АМБАСАДА
МУСЛИМАНИМА САРАЈЕВА
СЛУЖИ КО ПЛИВАДОН
ИЛ ПЛАЦЕБО, КУВА БОСАНСКИ ЛОНАЦ А СОЛИ ПОТОК

 
Сваки Амамб дође у Сарај са великим личним амбицијама.
Сваком Амамбу у Сарају титрају јајца, укивају га по мјесецу, војводишу га и соколе.
Сваки Амамб оде из БиХ са подвученом ознаком у сивилу Сивија: Ђес био, ниђе, штас радио, ништа.
Медијским наступом Америчке Амбасаде Сарај, јер она другог посла нема, управља Сарајевска Ћаршија.
Те саопћидбе које стално лансирају, не одржавају Политику Америчке Владе.
То је безвриједно таблоидно штиво.
Ко кад Дино Мустафић нешто изјави.
Амерички Амбасадор није у позицији да попује, диктира и проводи. Као онај у Србији.
БиХ није једнодјелна Земља Фелационара.
Она је вишеверикална и вишехоризонтална Лабава Конфедерација, са извјесном количином добро осигураних процедура.
Преко тих процедура не може се ништа провести од онога што би Сарајмуслимани устоличили као Једновјерски Унитаризам а Америчани, Запад, као Унитарни Територијализам.
Може. Само ако неко од Срба и Хрвата, систематски издаје своју нацију и Државу Српску.
Америчка Амбасада, и Марфи, нпр, стално јашу на Државној Имовини.
Мора ово, мора оно, мора Закон.
Њима је закон свемогућ.
Наметну Закон  о геноциду и Геноцид је готова Ствар.
Тако би са Имовином коју би озаконили као Државну.
Баш и да постоји Државна Имовина, што је у конструкцији БиХ, немогуће, није ни теоретска могућност, ни могућност умне спекулације, као што они Филозофи Свемира говоре о Црвоточини кроз Закривљен Простор, нема начина да се она подржави. Осим Рата.
А Државитељи се у Рату нису нешто показали.
Зашто, онда, Америчка Амабасада и Амамб, кува Босански Лонац а соли Поток.
■ Преса Србе.
Нико од Запада не може да прежали што су морали међународно признати Републику Српску и оставити ове Србе са ове стране Дрине. Срби им сметају у њиховом нацистичком, противрсукомТеритпријализму.
■ Кљука Пливадонима муслимане. Они су им једини Савезници. Они се једини приклањају.
■ Завађа Србе, Хрвате и муслимане.
Јер се тако лакше управља и манипулише. Калајише БиХ.
-------------------
Република Српска треба да ради своје и ниједног трена не смије да задријема на Путу Самосталности.
 

 

ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
КОЈА НЕ ВЛАДА
ГЛАВНИМ ГРАДОМ
И ВЕЛИКИМ ГРАДОВИМА,
И ДРЖАВУ ЧИНИ РАЊИВОМ
А НЕ САМО СВОЈУ ВЛАСТ
 

Дабоме, да је битна пуна Зобница Гласова, није битно одакле су и чији су.
Ну.
То може да функционише ако си потпуно одвојен од вањског свијета из кога долазе глобалистички, неолиберални и западни манипулатори уопште.
ММЗ, Манипулативна Мрежа Запада, управо напада Велике Градове и Главни Град Државе коју треба потчинити ради успјешног управљања њоме. Не у економском напретку и остала срања, већ у геостратешким играма и употребама.
Разлика између Главног Града и Градова и остале територије Државе, огромна је и велики је проблем за функционисање Полиитчких Странака. Нарочито, Националних.
■ У Главном Граду је велика концентрација незадовољних и оних који лако постају незадовољни.
То је Живаљ који је јуче дошао из Провинције, незадовољан својим положајем тамо, уз велика очекивања у великом граду.
Та очекивања се не могу испунити па он, који је био тињајуће незадовољан, сада постаје експлозивно незадовољан.
Њему је тешко предочити Виши Циљ.
Он се одрекао свог огњишта, своје имовине, свог рада... тамо гдје је био и зашто би сада био пријемчив за нешто још важније и још даље, као што је Држава.
Раме уз раме њима иду старосједиоци Града, који су из доброг комунистичког периода наслиједили стање Све на тацни.
Које је пропало.
Трећа скупина су нове генерације, које су, усљед свих тих транзиција и ломова у неартикулисаном безваздушном лебдећем стању.
Светри скупине су погодне за политичко лагање да би се накупили Гласови.
Ономе ко не зна шта хоће а незадовољан је, можеш да лажеш шта хоћеш, без икаквих обавеза.
■ Тамо далеко, на Селима, остали су они који живе од свог рада, муче се, вјерују у себе, зависе само од себе а ако се неко сјети асфалта, сјети се.
И они су незадовољни, али не предају се и не очекују од других.
Они не мијењају лако своја политичка опредјељења. Као и животна.
----------------
Цијела политичка несрећа је у томе што се прва група убразно множи а друга убрзано нестаје.
Политичке Странке, које, листом воле да буду лијепе и паметне и да Гласови сами долазе, не могу да се снађу у урбаном хаосу.
Треба разрађена и разуђена Организација, треба много Активиста и Актера... ма, ко ће то.
У Турској, данас, Ердоган не влада Истамбулом и урбаним срединама. Стога је на четири процента од противкандидата. И може лако да изгуби у другом кругу.
Није проблем што ће Ердоган, да изгуби.
Проблем је што тиме Турска може потпуно да промијени своју вањску политику.
И што то може распламсати Ратове који могу довести до Трећег Свјетског.
Република Српска, пак, у случају губитка Власти Националних Снага, због невладања у Бањалуци, које предуго траје, неће изазвати Рат.
Али лако може нестати.