РЕАЛ И СРБИЈА,
ИСТА ЈЕ ДИЈАГНОЗА
ЗА ПРОПАСТ
ПСИХОЛОШКОГ
МОНОЛИТА

 
Само што Вучић, сваки пут, Србији ували Петака.
Реал је, синоћ, боље прошао.
Психолошки Монолит је основа и потка, добро ткана, сваког Колективитета.
Од Породице до Нације.
Он се у различитим Колективитетима може и друкчије звати, нпр, Национална Свијест, али увијек има исти значај и исте потребне квалитете.
Разбијање Психолошког Монолита код фудбалских тимова, најочигледније је код Барселоне, до прошле године.
Шта се догодило.
Вођство је доводило хаотичне тренере и хаотичне играче, разних врста и квалитета, који се нису могли уклопити у Игру Барселоне.
Они су разбили ту Игру а нису могли да успоставе нову. Клуб је и финансијски растројен толико да је морао да отпусти Срце Тима, Месија.
Играчи који су играли у Барселони, осјећали су се несигурно, неповезано, неспојиво, неефикасно.
Није, више, било никаквог везива у Тиму.
То се догодило и Бајерну, у овој сезони. Он ће освојити првенство захваљујући једној грешки Борусије Дортмунд.
Реал је одавно остао без Психолошког Монолита.
Група Дједова и Група Младића, тешко се могу уклопити у једну цјелину.
Многи нови и млади Играчи разбијају Монолит, не разумију шта треба да раде, не разумију старе, надувани су медијском пажњом, стари не разумију младе, нису сигурни у њих...
Психолошки Монолит не постоји.
Уз помоћ неких других елемената, Реал је имао успјеха у овој и у прошлој сезони. Против Барселоне, нпр, помогло је старо ривалство и срамота да се изгуби. Али већ у сљедећеој утакмици, Реал је пао на мјесто на коме је и био.
Манчестер Сити је у сталној градњи. То је Технологија највише класе. Не може да игра нико ко разграђује Психолошки Монолит. Био је неки јунак па су га послали, као позајмицу, у Бајерн. Тамо кажу, Не треба ни нама.
Зато је, синоћ, Сити играо лако, сваки играч се осјећао растерећено и сигурно, јер је у том Монолиту који му даје снагу.
Ну. То је само наизглед. Потребна је велика ментална снага и концентрација да би се онако лако играло. Или као што је играла Барселона за вријеме Гвардиоле и неку годину послије њега.
Србија, Вучићева Србија, али и она Тадићева, па и она Милошевићева, изгубила је Психолошки Монолит.
Хаотично су довођени нови Играчи. Најприје у средину терена. Да би могао да се доведе и Капитен.
Западаши, Педери, Лезбијке, Енвеојци, Глумци, Медијаши, Насилници...
Све то је разорило Тим и Игру.
Нико више није сигуран у том Тиму, не игра растерећено.
Чак је и Српска Православна Црква почела да плива.
Изгубљен је Шеснаестерац. Косово и Метохија.
Средину терена држи Ђилац и Мариника. Задњи пас додаје Лезбијуша. Вучић је Голегетер, већи до Халанда. Зато што је он  и Судија и ВАР. Селектор Хил трља руке...
Реал ће се опоравити, подићи. Има Паре, уложиће, уиграти можда не сљедеће сезоне, али оне тамо, сигурно.
Србија се неће опоравити, ни подићи. Имају Паре, али се оне улажу да се не подигне.
Психолошки Монолит, звани Српство, никад се више неће вратити.