МУСЛИМАНСКО
ПОЛИТИЧКО НАСИЉЕ
ИНДУКУЈЕ НАСИЉЕ
ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА

 
Тако је од почетка.
Запад је форсирао муслимане БиХ, не због тога што је Дркава БиХ њихова, већ што им треба Територија БиХ.
А, процијенили су да ће понизношћу и нагуженијем, муслимани Сарајева то најбоље обавити, када им се Територија преда у шаке.
Срби им никако нису били погодни.
Други разлог је процјена да ће тако најлакше да се индукују стални сукоби у БиХ, што је још Калајева формула владања.
Ако форсирају муслсимане Сарајева, битна је формулација „муслимани Сарајева“, гарантовани су сукоби на тространом троуглу. Иако није истострани.
Због тога су пројектована Бонска Овлаштења.
Јер, у Дејтону, ВП и ОХР немају никаква завађалачка оруђа и овлаштења.
Она су се показала као добар механизам за западни Територијализам.
Све док се Сарајмуслимани нису уживили у Дркаву па почели да буду већи Католици од Папе.
Њихово политичко и вјерско Вођство, није схватило да је то са Високим Представником и Бонским Овлаштењима, приручни једнократни импровизоројум калајисања Босанског Лонца.
Да то није подлога за муслимамску Дркаву.
Да Дејтон и Међународно Право не могу послужити за њихов Унитаристички Територијализам.
Нити се јавно и разумно може подржати муслимански Нацистички Територијализам, који захтијева елиминацију Срба и Хрвата.
Муслиманско елиминисање и понижавање Хрвата у Федерацији БиХ довело је до пуцања треће ноге Троношца.
То је ојачало Републику Српску која је подузела неколико одбрамбених механизама који ће спријечити да Срби и Српска дођу у позицију Хрвата и Херцег Босне.
Троножац, више, не може да стоји.
Зато је нелегални Високи Представник употријебљен да наметне Устав и Владу Федерације БиХ.
То може, јер је Федерација слаба а Бакирашка СДА структура поптуно неполитичка и вјерски сектирана.
Да би спасили БиХ, Запад је процијенио да треба ојачати Федерацију како би имао ко да се носи, или да буде партнер, са Републиком Српском.
„Државне Институције“, како им тепају Сарајмуслимани, не постоје, и не могу да се носе са Србима.
Срби, једноставно, оду кући.
Ствари су, дакле, једноставне.
Али ће се стање даље компликовати.
Република Српска не смије да се обазире и уљуљкава.
Не смије да застајкује на свом Путу Самосталности.
 

 

ОПОЗИЦИЈА
У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
КАД ЈЕ УЗДРЖАНА И ПРОТИВ,
УВИЈЕК ГЛАСА ЗА
САРАЈЕВО И  МУСЛИМАНЕ
А ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Она нема Национални Политички Програм.
Она се не бори за Републику Српску.
Не бори се да Република Српска буде боље.
Она се не бори за бољу позивију Републике Српске у оквиру Дејтонске БиХ, не сарајевске БиХ.
Она слуша шапат Сарајева и Пет Амбасада Запада, не слуша Србе Бираче.
Она извикама да напада Режим и руши Власт, покушава да прикрије своје просарајевско, промуслиманско и прозападно дјеловање.
Она руши Режим и Власт, која је изабрана од већине Бирача у Републици Српској. Што је циљ и Сарајева, муслимана и 5АЗ.
Задатак Опозиције није рушење Власти Режима.
Задатак Опозиције је да на Националном Програму побиједи на Изборима.
Република Српска, и Срби, у позицији су борбе за Опстанак.
Овдје не може да постоји никакав други Политички Програм.
Сваки други Програм је Програм Вучићеве Србије, Програм предаје Српске, комадања, пражњења, поништења, понижења... Нестанка Срба и Српске.
Да Опозиција наступа са Националним Политичким Програмом, Република Српска би била након сваких Избора све јача.
Опозиција, на овај начин своје борбе, Републику Српску жели да поистивјети са Додиком и да њену судбину веже за њега.
То што ради Опозиција Републике Српске, није Издаја.
То је Колаборациона Предаја.
Опозиција Републике Српске је примила Ислам и отишла у најам Западним Амбасадама.
Сваког дана треба у Политичкој Јавности и у Народној Скупштини, говорити да Опозиција Републике Срспке, гласа за Сарајево, за муслимане, за Америчку Амбасаду.
Да гласа Против Републике Српске.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

КРАЈ БОСНЕ,
ИЛУЗИЈЕ ИДУ БУДЗАШТО,
ЛАЖНИ ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК
У КООРДИНАТАМА СОКАКА,
ДА НЕ КЛЕПЕЋЕ НАНУЛАМА

 

Тужне вијести стижу из Сарајева, некадашњег центра Свијета,  центра Запада, легла 3 х Мулти, средишта Босне и извора Босне и Херцеговине, калдере отпора Агресији и блокади града, сједишта Двора Високог Представика...

Лажни Високи Представник, некадашњи институт у улози извођача завршних радова против Срба и Српске, а и против Хрвата, кад је било потребе, сведен је на иргетске послове у рејонима Сарај Сокака.

Мора да рјешава проблеме са Већином и Владом Федерације.

Убише чојека. Стално му иду на кахву, у реденицима, ко кино, у два, у четири, у шест...

Не може очи да отвори.

А Република Српска навезла своја Кола на Газ.

Најочитија пропаст и западне машинерије употребе муслимана и сарајског Нацистичког Територијализма, видљива је у двије ријечи.

Државна Имовина.

Ни Имовине ни Државе.

ВП је Сарајеву убацио ту синтагму у оптицај и намамимо Будалаше да се боре против Републике Српске.

Сада су се, и једни и други, нашли у безизлазној ситуацији.

ОХР је формирао Радну Групу за Државну Имовину.

Да испита техничке аспекте.

То се може превести овако: Да читају Устав БиХ и да виде да ли се игдје помињу те двије слатке ријечи.

Све је почело насиљем Ешдауна.

Прогласио је постојање нечег што не постоји и онда забранио његову употребу.

Распада се Савјет Министара.

Центар Унитаризације и Централитације. Неуставно Тијело којег Сокак сматра Владом.

Распада се Уставни Суд.

Једини Уд који је радио против Устава који га је инсталирао.

Распада се Бакир, распада се Себија...

 

 

 

 

ЗАШТО СЕ
ПОПИШМАНИО МИЛАН.
ЗАТО ШТО НИЈЕ
ЗА ТО МЈЕСТО.
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ
МОРАЈУ ДА ВОДЕ
ПОЛИТИЧКИ ЉУДИ.

 
Љекари, Глумци, Анархистички Јунци, Економисти, Националисти, Правници, Стипендисти... нису за тај посао.
Милан Миличевић је осрамотио и себе и Српску Демократску Странку.
Усро и Шефа и Станицу.
Кривица није на Есдеесу.
Кривица је искључиво на Миличевићу.
Ако хоће да поптуно униште Есдеес, изабраће њега за Предсједника.
Истина је да је Миличевић наслиједио подрепашко, поданичко вођење Есдееса.
Али Чланство га не би спречавало, ни казнило, да поптише План за Имовину јер је то План за Републику Српску.
Унутар Странке нема јаке страначке личности која би му могла нашкодити због тога.
Миличевић се могао одупријети да је Политичка Личност.
За Политику су потребни Политички Људи, не зато што је то неки велики занат или недокучива наука.
Већ зато што је то комплекс знања који је потребно имати уз своје личне и карактерне референце, такође потребне за Политику.
Зато постоје Политичке Науке.
Јер је то комплекс знања.
А не постоје Хемијске Науке.
Ако немаш Политичке Људе на челу Странака и у Политици, управљање и њима и Националном и Державном Политиком, преузеће неко други.
И политички Људи могу да се подрепе, да се подјарме и да обављају високе фелацијске дужности.
Могу али није правило.
Код свих других је правило. Пошто не владају знањима и сценом.
Есдеесов проблем је што је тај синдром Неполитичких Људи насљедан.
Зато ће завршити свој пут на сљедећим Општим Изборима.
Друга Национална Странка, у Републици Српској, не може се, више.
Јер је превише Фактора, западних прије свега, на сцени, који то неће дозволити.
Милан Миличевић, не зна шта ради, ни кад ради добро. Али Смрад се незаустављиво шири.

 

СУЧИМ МИСЛЕ
ПОБИЈЕДИТИ ДОДИКА.
СА ОНИМА КОЈИ СУ
ПРОТИВ ДОДИКА.
НАЈВЕЋИ ДИО ОНИХ
КОЈИ СУ ПРОТИВ ДОДИКА,
ОДАВНО СУ КОД ДОДИКА.
 

Са Блентевачом, Амамбицом и Васковићем.
Опозиција у Републици Српској, налази се у унезвијереној ситуацији.
Настрану никаква страначка организација, порозни и црвичави политички програми, уништена национална оријентација и мутна им слика Републике Српске.
Догађаји уназад неколико дана, убили су Опозицију као четири претходне године.
Био је Српска Опен.
Догађај који, једноставно, није могућ на политичком подручју и у таквој Српској коју више од деценију представљају лидери Опозиције.
А, успјешно се одржао и однио име Српске и Бањалуке, у цијели Свијет.
Спомен Дан у Доњој Градини.
Лидерка Опозиције, шуњала се по жбуновима, дан раније.
Да, случајно не буде у исто вријеме ту кад и Мрски Режим.
Уствари, она се, подсвјесно, бојала присутва великог броја Срба. Као што се и догодило јуче.
Позив Предсједника Републике.
По томе колико се правда несрећни Милан Миличевић, видљива је та ситуација а и стање, у коме се налази Опозиција.
Шта има једна Странка, типа СДСа, да се правда било коме.
Да не помињем мале покрајне изјаве и иступе Борељовића разних, које им никако не стоје, ко да су позајмили од рођака, а којима, кобива србују.
Та Унезвијереност Опозиције у којој се непрестано пази шта ће рећи Западни Пунктови у Сарајеву, нарочито Амамб, шта ће рећи Сарајево, кога форсира БНТВ, шта пише Васковић...
Води у апсолутно уништење.
Јелена Тривић је очигледан примјер.
Сви они су је дигли до свемирских висина, самих извора Алфа зрачења, надували је ко Цепелин, прогласили је Спаситељицом, од Гласова који нису њени, направили јој „Побједу“.
И шта се догодило.
Отишла да прави Странку и скупља оглабине по Полиитчкој Сцени.
Треба знати
■ Да Амамб, не заступа „Нашу Владу“, на шта се стално позива. Заступа, углавном, Сарај Сокаке.
■ Да Запад, стациониран са групом мишева мекињара у сарајеву, не заступа јединствен западни став, јер га нема нигдје, ни у погледу лизања гузице Америци, ни у погледу Украјине.
■ Да Блентевача протежира Вучића и преноси поруке његових стодвадесетог и сточетрдесетшестог зупчаника.
■ Да Васковић, услужно преноси поруке разних Служашких одјела и секти...
Да се то не може узети као Политичка Оријентација.