ЗАШТО СЕ
ПОПИШМАНИО МИЛАН.
ЗАТО ШТО НИЈЕ
ЗА ТО МЈЕСТО.
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ
МОРАЈУ ДА ВОДЕ
ПОЛИТИЧКИ ЉУДИ.

 
Љекари, Глумци, Анархистички Јунци, Економисти, Националисти, Правници, Стипендисти... нису за тај посао.
Милан Миличевић је осрамотио и себе и Српску Демократску Странку.
Усро и Шефа и Станицу.
Кривица није на Есдеесу.
Кривица је искључиво на Миличевићу.
Ако хоће да поптуно униште Есдеес, изабраће њега за Предсједника.
Истина је да је Миличевић наслиједио подрепашко, поданичко вођење Есдееса.
Али Чланство га не би спречавало, ни казнило, да поптише План за Имовину јер је то План за Републику Српску.
Унутар Странке нема јаке страначке личности која би му могла нашкодити због тога.
Миличевић се могао одупријети да је Политичка Личност.
За Политику су потребни Политички Људи, не зато што је то неки велики занат или недокучива наука.
Већ зато што је то комплекс знања који је потребно имати уз своје личне и карактерне референце, такође потребне за Политику.
Зато постоје Политичке Науке.
Јер је то комплекс знања.
А не постоје Хемијске Науке.
Ако немаш Политичке Људе на челу Странака и у Политици, управљање и њима и Националном и Державном Политиком, преузеће неко други.
И политички Људи могу да се подрепе, да се подјарме и да обављају високе фелацијске дужности.
Могу али није правило.
Код свих других је правило. Пошто не владају знањима и сценом.
Есдеесов проблем је што је тај синдром Неполитичких Људи насљедан.
Зато ће завршити свој пут на сљедећим Општим Изборима.
Друга Национална Странка, у Републици Српској, не може се, више.
Јер је превише Фактора, западних прије свега, на сцени, који то неће дозволити.
Милан Миличевић, не зна шта ради, ни кад ради добро. Али Смрад се незаустављиво шири.