ДЕРЕГУЛАЦИЈА
ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ,
ВОДИ У НЕСТАНАК

 
Огроман је арсенал Дерегулатора Државе.
Од Јоге до Дроге.
Треба обратити пажњу на
▪ Дерегулацију Извршне Власти
▪ Дерегулацију Политичке Сцене
▪ Дерегулацију Система Вриједности.
Са овим процесима не треба мијешати Обојене Револуције.
Оне могу да се наставе на слијед свих Дерегулација, али су оне краткорочни процеси са дугорочним посљедицама, као и свака Револуција, док су Дерегулације дуготрајни и филигрански процеси којима, ако теку каналисано, и не треба Обојена Револуција.
Све Дерегулаторе, кобива добронамјерно, намеће Запад а Туземци добровољно и одушевљено прихватају.
Не ради се само о Покрету Дугиних Курчева, о Невладином Сектору... ради се о девастацији саме Власти, Владе и Управе.
Извлашћивање Министарстава, дистрибуцијом одлучивања и надлежности у Агенције, извлашћивање Правосуђа...
Такође су лепеза Дерегулације Државе.
На тај начин Држава губи ефикасност.
Њено одлучивање је поптуно спутано. Њено провођење Закона потпуно је упитно.
Тако долазимо до крајњег циља.
Успјешно Дерегулисана Држава не почива на Законима и Уставу.
Она постаје немоћна да поштује властите Законе.
Пошто се, паралелно дерегулишу Црква, Сила, Тржиште...
Друштву, Нацији, не остају ни нека начела Морала, начела Вјере, начела Образа.
Трећи Колосијек Дерегулације јесте Политичка Сцена.
Политичке Странке се индукује са стране, форисра се цијепање и подјела, снижава се Изборни Праг, ангажују се Тајне Службе у креирању Странака и Политичког Мозаика...
Што доводи до тога да водеће Странке настану преко ноћи а тако и нестану.
Политика неке Државе тако губи Континуитет.
У таквим условима није могуће формирати Национални Интеререс.
Све те процесе воде Земље у којима су једна или двије водеће Странке, недодирљиве, деценијама и више.
Битно је да на скоро све Дерегулаторе, и на саму Дерегулацију, веома мало може да се утиче Процедудрама и Законима односне Земље.
Они имају ореолске заштите Људских Права и осталих будибогснамица. Кадгод се дирне у то, чују се узбунска звона из Америчке Амбасаде.
У Републици Српској имали смо и имамо Дерегулацију Извршне Власти, поништавањем Дејтонског Споразум и Устава али и унутрашњим агенцијских процесима.
Имали смо Дерегулацију Политичке Сцене гдје је настало много ситних Странака а једна Велика Странка уништена, и уз своју обилну помоћ.
Имамо Дерегулацију Вриједности.
Све Вриједности Опстанка Срба, овдје се поништавају Хашком или Сарајчадорском и Западном тортуром.
Насилно Разарање Власти упоредан је процес са Нестанком Републике Српске.
Кориштена је, већ, Стрит Анархија, кориштени су Студентски Немири (претходно је формирана мрежа студентских Организација), у покушају, којима су хтјели да управљају Стране Службе и домаћи Политички Шрот.
Сада се користе Синдикати.
Америчка Амбасада зове Синдикалце.
То је разлог за укидање Синдиката.
Синдикати су могући, као Инструмент, само у Ортодоксном Комунизму или на Мафијашким Територијама.
Данас немају никакву сврху. Нема Радника. Нема Радничке Класе.
А нарочито у Српској. Синдикат Канцеларијских Пацова, добро заштићених и плаћених.
Држава и Нација, Дерегулацији се мора супротставити свим законским и уставним средствима, са окрутношћу до крајње дозвољених граница.
Обзира не смије бити.
Иначе, Пут Нестанка се прогресијски убрзава.