ОСАМ ОФАНЗИВА
ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
 
■ Имовина
■ Лажни Геноцид
■ Забрана Негирања Геноцида
■ Уставни Суд
■ Лажни Високи Представник
■ Амамб
■ Неуставне Институције
■ Финансије
 
Ради се о синхронизованом  Пројекту Уништења Републике Српске.
Морам да кажем да о свему овоме пишем двадесет година.
А да немам утисак да више од педесет Људи у Републици Српској, схвата о чему се ради.
Оно што јавно не кажеш, ко да и не мислиш и не схваташ.
Наша највећа слабост није мали број Срба у Републици Српској, већ малобројност оних који схватају Координате општих офанзива на Опстанак Републике Српске.
Од Дејтонског Мира, на хиљаде Људи је прошло кроз Изборе и Демократију, кроз Државну Управу, постало познато, имовно ојачали, окористили се и за своју околину...
Не видим да се чују данас, у овом Стршљенику од Офанзива на Републику Српску.
Но је морао Мишо да се ухвати Службеног Гласника.
Пичке се боје Охаера.
Но Вукота уцјењује напуштањем Народну Скупштине Републике Српске.
Рушењем могућности за Двотрећинску Већину.
Напуштање Народне Скупштине је напуштање Републике Српске.
Вукота Говедарица је један од тих којима је Република Српска дала све. И Есдеес.
Иначе би био Гола Гусларчина из Гацка. Гола Курчина. Мекињар Издајник.
У посљедњих двадесет година ситношићарџијску свијест успјели смо знатно да промијенимо у Политичку Свијест Националног Опстанка Републике Српске.
Гледао сам младе људе како постају политички и национално самосвјесни.
Онај шљам незамјерања, међутим, још живи и покушава да окупља око себе ситне људе и велике издајнике.
Свака Издаја је велика.
Политичке Странке морају са својим Чланством друкчије да раде.
Политичка и Национална Борба Опстанка Српске, мора да се омасови изнутра. Не само медијски.