СЈЕДНИЦА ВЛАДА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
И ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ,
У БАЊАЛУЦИ,
ТО ЈЕ КРАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

 
Нијаз Дураковић, сарајски Нобеловац за алкохол и ћаршију, прије Рата је завапио: Мирис Тамјана шири се Босном и Херцеговином.
Кобива, Срби се буде, Четници устају, Цркве се отварају...
Убиће нам наш миомирис бурека и ћевапа.
Након само три деценије, дошли су Тамјану на ноге.
У Бањалуку, Главни Град Републике Српске.
Тамјанаши изборили и сачували Државу.
Заједничка сједница двије Владе, значи признање да је БиХ састављена од двије Државе.
У Дејтонском споразуму је тако мало ствари остављено Заједничким Инситуцијама, свега десет, и то небеских, нематеријалних, не зато што је неко хтио слабу БиХ, већ зато што су постојале двије Државе, којима се не може без новог Рата одузимати њихове, државне, надлежности.
Истина, Федерација БиХ је на силу створена као Ентитет, Држава, да би нешто могло да се споји са Републиком Српском и тако створи нека врста БиХ.
Само да Република Српска не би била независна.
И да би је се, унутар БиХ, покушало уништити.
У Дејтонском споразуму је наведено да БиХ може имати још надлежности, ако се Стране договоре.
Сарајево, муслимани, увијек су избјегавали било какву такву могућност.
Јер би то значило да су Хрвати у Федерацији БиХ равноправни и јер би то значило да нема БиХ.
Сад су схватили да је нема.