ВРИЈЕДНОСТ ГЛАСОВА
ЗА ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ
ПРЕСУДНО УТИЧЕ
НА ТОК МАНДАТА

 
Бирачи, нажалост, не размишљају тако.
Нико на Бирачком Мјесту, не пита, Јел прскан, Јел непрскан.
Ну.
На Изборима за појединачне функције у Републици Српској, заиста се показује да је кила жељеза тежа од киле перја.
Килу жељеза вјетар не разноси као килу перја.
Онај који скупи килу жељеза, у Гласовима, вреднији је неколико пута од онога који скупи килу перја, у Гласовима.
Вриједност се не мјери само у знању, способностима, храбрости, оријентацији и програму.
Мјери се у снази која стоји иза, током цијелог мандата.
У односу на ону која већ сутрадан не постоји, оспе се и распе.
*
На Изборима 2018е било је  овако.
 
СЧП
·        Додик, 368.210 Гласова
·        Иванић, 292.065
 
НСРС
·        СНСД, 218.201
·        СДС, 123.515
·        ПДП, 69.948
 
ПРС
·        Жеци, 319.699
·        Вукота, 284.195

СНСД је тада имао 200.000 чланова. Уз уважавање старог српског обичаја да се има и по двије чланске карте, у одређеним количинама.
Тих двјеста хиљада се тачно показало на гласању за Народну Скупштину Републике Српске.
Тако су се показали и Чланови Есдееса, скоро упола мање.
И Чланови Педепеа, скоро упола мање од Есдеесових.
*
Шта је Физолоф ћио да рекне.
Разлика Иванићевих личних и страначких Гласова, и Говедаричиних, много је већа него Додикових и Цвијановићкиних.
Иза Додика и Цвијановићке, стајало је, као што ће и сада стајати, тих 200.000 Чланова, од којих су свака два Члана нашли још један Глас, и више, што је уџбеничка категорија и формула Страначке Организације.
Иза Иванића и Говедарице, ни близу.
Њихови Гласови, за појединачне функције, већ ујутро се распу ко ракова дјеца.
То је аморфна маса, гласачка маглина, макадамски туцаник који даје неквалитетну подршку и одриче се било какве контроле.
Остају само они који су чланови и који су гласали за Странку у Народној Скупштини.
А то је много мање него код СНСД.
Запад форсира такве кандидате.
Јер ће исте гласове добити и сљедећи пут, штагод радио.
Код кандидата који имају стабилну чланску организацију и компактно бирачко тијело, то се неће догодити.
Казниће их.
Аморфно бирачко тијело кандидата без Велике Странке, унапријед не тражи одговорност. Одустаје од одговорности.
Њима је важно да су били против.
Да ли ће бити против и сљедећеи пут, и да ли ће уопште бити на гласању, то нико, ни они, не зна.
Зато је Иванић могао да у оном епском Видеу, из Зенице, прича шта је све српско дао турцима, и да ладно добије 292.000 гласова.
Тако се Избори своде на Лото.
Као што су Бањалучани, умјесто куглица, извукли Курац.

 

ИЗБОРИ 2022е,
ПАРАДА КЕНГУРА
ПО ИНТЕРНЕТУ

 
Пребацивање Политике на Улицу, разарање је Политике.
Као што је пребацивање вјерског обреда у Политичке Литије, разарање Цркве.
Пребацивање Предизборне Кампање на Интернет, такође је разарање Политике.
Улица је, сама по себи, Манупилација. Нема правила, нема способности, нема демократије.
Све велике Манифестације Улице, које су утицале на Политику или на Историју, биле су валики и добро организовани Манипулативи.
Једини њихов учинак је у томе што може да се прецизно мјери колики је утицај Запада на том подручју.
Као што је сада у Русији.
Против Мобилизације су на Улици они које Мобилизација не би ни закачила.
Значи, Запад.
Предизборна Улица и Кампањски Интернет су заобилажење Бирача, Гласача, Људи. Њихово понижавање.
Прекривка за изборне манипулације.
Замјена за Странку и Организацију.
Огроман број Кандидата у Републици Српској размили су се по свим божијим Порталима и искачу ко Цицуљко Мицуљко на опругама. Наслове не можеш прочитати од њих.
Некад су постојали Хајдуци и Ускоци. Данас, Искоци.
Неко је тој Кандидатској Пастви продао причу да тај Интернет, Фејсбук и то, доноси побједу.
То уопште нема везе са Изборима и побједама и поразима.
Нико не мкоже доказати да је сто Билборда у Републици Срепској, било коме, донијело сто Гласова.
А огласи на Интернету, само су мали покретни, напасни, крпељски, Билборди.
Публика која посјећује те камапањске интернетске, порталске, Скочко Полигоне, није Бирачка Публика.
Они ту не долазе да траже Кандидате.
Они су већ одлучили за кога ће гласати.
Скочко Кандидати постижу супротан ефект.
Производе подсвјесни отпор било каквој могућности подршке.
Шта ће, он, за којег никад не бих гласао, на том мјесту гдје га не очекујем и гдје тражим нешто друго.
Ну.
Аналфабетима, Аматерима и Болесницима, кандидатским, можете продати све па и причу да се Лајкови, Бот Коментари и Искоци, једноставно претварају у Гласове. И множе се са непарним бројевима, 3, 5, 7, 9... најчешће двоцифреним и троцифреним.
 

 

СВЕ СУ КАРТЕ БАЧЕНЕ
НА ШАРОВИЋА
И МАЛЕ СТРАНКЕ,
ЈЕЛЕНА ЈЕ ПРИВЈЕСАК,
ОСТАЛИ ОТПАЦИ

 
Побиједиће онај који је већ побиједио.
Изгубио је онај који не зна ко ће побиједити.

Рајко Непреточиви Мудросерствујушћи

 
Ну что.
Шмитхаузен, индуктор Минхаузеновог Синдрома у БиХ, уз велику галаму и лупу по голим гујицама, напао је Изборни Закон, да би га оставио онаквим какав је био и тако омогућио све велике манипулације које су пробане и нове које омогућује тај Закон и њихов ЦИК.
У Федерацији је све ријешено.
Бакир плаче од среће.
Нисмо ћели трећину Беиха а сад се боримо за половину, ба.
Бакир и Нежељко Комшић би требали да уђу у Предсједништво.
Погледају Шаровића ко озебо сунце.
То значи да Запад, Удбе и Сарај Чадор, сматрају да у Републици Српској ништа није ријешено.
Из Републике Српске, пак, изгледа да је све ријешено.
Мада није.
Неки не виде а неки су се утишали.
Неки будалашу а неки, мудрији, релативизују.
Угрубо, стање може да буде како слиједи.
◘ Шаровић је главни фаворит Запада, Сарајева и Вучића.
Вучић је уласком у БНТВ јасно рекао да није на страни Републике Српске и Националних Снага.
Шаровић се чува испада у Кампањи.
Џејлен служи искључиво да подржи Шаровића и своје гласове дода његовим.
Сви знају да без крађе, отимања и мегаманипулације, Џејлен нема шансе за Предсједника Републике Српске.
◘ Број Мандата СДС и ПДП у Народној Скупштини у другом је плану. Он, објективно, не може да буде циљ на врху, јер немају никакву организациону структуру коју би се могло искористити.
Стога је искориштен Нарцис Балоначелник да укупи што више својих циркуских гласова који ће се претворити у Мандате Педепеа. Што је, најобичнија крађа и превара.
◘ Свим малим Странкама у Републици Српској, стигло је наређење да максималне снаге баце на своје мандате. Ни они немају Организацију али имају разне конгломератне кругове, од Удбашких до пословних, дужничких, пријатељских, родбинских, лажућих, ситноманипулативних...
◘ СНСД, ако попусти у Бањалуци, у тој Изборној Јеидници, јер је концентрација Бирача највећа, може пасти на трећину или испод.
Трећина не значи да ће бити Већина.
Ниједна Власт у свом крилу нема своју дјецу.
Стога сам, још раније, предлагао да се све карте Есенесдеа баце на број Народних Посланика, 40.
◘ Са Шаровићем у Предсједништву БиХ, Запад је све ријешио. Сарај Чадор је ријешио Хрвате.
Са побједом Шаровића, Есенесде губи и Владу Републике Српске. И учешће у Савјету Министара.
Републику Српску ће притискати, циједити и исцрпљивати, џаба јој Додик као Предсједник.
*
Сви ови конструкти су одавно присутни, још од како није успјела Давид Анархија.
Неке ситнице су видљиве, највећи дио није.
По резултатима Избора, биће читљив највећи дио.
Као и колико је ко учествовао и шта је постигао.
*
Никад не треба заборавити да је Западу остала још једино Република Српска као трн у оку.
 
 
 
 

 

ЗАШТО САМ
НАПИСАО КЊИГУ
„ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
ПЕРМАНЕНТНЕ
ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ“

 
Зато што сам Будала.
*
Занимљиво звуче чињенице или извике да је Додик понављао први разред Пољопривредне Школе.
И да је Суманта Џејлен добила десет милиона долара од Америке.
Без обзира што је Додик већ раније проглашен Трактористом и што нико не зна којићејојкурац десет милиона долара.
*
Избори су озбиљан национални посао.
Од тога је озбиљнија само Држава.
Али Државу не дају. И кад дају, узму ти је.
Избори су озбиљан посао јер озбиљнијег немамо, нисмо самостални, независни.
Политичке Странке су такође озбиљан посао.
Јер. Више, у селу, нису главни скретничар, кондуктер, поп, матичар и шумар.
Од потписа Дејтона, Запад овдје све чини да поништи сваку озбиљност Избора, Странака, Политике и свега постојећег.
Уз помоћ Губара, који незадрживо надиру у Политику и Јавност, то су скоро успјели.
У Србији су поптуно успјели.
Сви раде за Вучића, од Патријарха до Пинка. А Вучић ради за Запад.
Република Српска је у стању Опстанка.
Зато је неозбиљно за важне политичке, управитељске, појединачне функције, кандидовати некога ко нема Велику Политичку Странку иза себе.
А то немају ни Мирко Шаровић ни Јелена Тривић.
Овдје се не ради о квалитету Милорада Додика.
Ради се и квалитету Политичке Снаге.
Која може да се бори за Опстанак.
И за Самосталност, упоредо.
То не може Народ. Којег упомоћ позива Дуо Шаролена.
Ако немаш ништа осим Народа, немој се бавити Политиком.
У времену смо пред Трећи Свјетски Рат, у коме свако граби позиције за старт.
Па је тако једној нуклеарној велесили, Америци, заиста важно да Београд постане Метропола Чмарака и Међујебачица.
Зато је судбоносан потпуно протоколаран, мали, ситни, кратки, сусрет Додика са Путином. Јер тако дајемо и добијамо знаке да смо живи, да смо у опстанку.
Док се Путин брине за Републику Српску, они се брину за понављање разреда.
Републиком Српском се не може манипулисати као Србијом.
Искључиво зато што има СНСД. Што СНСД има 200.000 Чланова. Што тих 200.000 Чланова донесу 350.000 Гласова.
Србијом се може манипулисати јер нема ниједну Политичку Странку.
Српска Напредна Странка није Политичка Странка.
Није била ни кад је настајала.
Коликогд су Људи аутономне јединке, сами се рађају, сами умиру, толико им је неопходан Окуп. Којег нађу у Вјери, у Породици, у Спорту... за Државу, Нацију, Опстанак, потребно је чвршће организовање Окупа. Не баш као Војска али технолошки једнако.
Једном када се избори Опстанак Државе, не треба ништа.
Мада је то недоказиво.
Шведској одавно не треба ништа па је почела изнутра да се разједа.
Потреба Нације за Мађарском, по свој прилици, никада неће нестати.
Ако буде Трећег Свјетског Рата, све ће се спржити.
Али, неће, након, много година, први да никну Бујад, Сијерак и Драча.
Прве ће да никну Националне Државе.
Стога Политичка Странка мора да сваког дана ради на Кампањи, за Изборе.
Тако се зове контакт, комуникација, организација, Живот са Људима.
Иначе ће Ћоркани, плаћени од Запада, премрежити и Небо и Земљу.
При чему неће бити битно колико су плаћени.
Највећа цијена којом је плаћена Суманта Џејлен је слика са Шмитом.
Јебо десет милиона долара.
Том сликом је требало излијепити цијелу Републику Српску.
Ну. И за то је потребна Организација Странке.

 

ЕСЕНЕСДЕ,
ЛАГОДАН ЖИВОТ
У СЈЕНИ ОПОЗИЦИЈЕ

 
Послије промашеног Пенала, прије двије године, у Бањалуци, гдје је Гол био од четрнаест метара а голман није дошао на утакмицу, о Есенесдеу се нема шта рећи.
Већ мандатима, та Странка не користи своје Пенале.
То је зато што само Додик брани Пенале.
И зато што је он феномен. Истовремено и пуца и брани.
Умијеће Политике у томе је да противника тјераш да стално копа приручне ровове а не да му препушташ своје најбоље.
Ткање Политике није у томе да у командни кадар улази свако. Ни у пјешадију и трећепозивце, не улази свако.
◘ Есенесде ће и ове године на бањалучком подручју показати дио слабости из прошлих Избора.
◘ Командни Кадар у Странци мора да има политичко, социолошко и масорганизационо знање. То не може да буде кордон аналфабета.
◘ Есенесде не умије да капитализује своје токоммандатне успјехе јер све то мора да обави Додик. Додик је свакодневна капитализација Есенесдеа.
Стога неке догађаје смјешта у Кампању што је контрапродуктивно.
◘ Већ неколико Избора, Есенесде не користи објективне потенцијале Организације и сва налазишта Гласова.
◘ Есенесде нема јединствену технологију Производње Гласова.
◘ То је одраз конгломератизације свих слојева странке изнад Чланства. Ту улази свако, преко реда, преко богаза, преко тарабе, преко Шефкета, кроз мишије рупе... и заузима мјеста, изабрана и именована, без икаквих заслуга.
◘ Постоји граница Конгломератизације организоване Странке.
Ако се пријеђе, завршиће као Титин Ескају или Вучићев Есенес.
◘ Постоји фаза развоја Странке када се Лидер мора одвојити од Организације. То је и Друг Тито учинио.
◘ Организацији Странке треба вратити предлагачко и кандидационо право.
◘ Есенесде нема два национално оријентисана кандидата.
То може да се покаже као проблем на овим Изборима, за појединачне функције.
Шаровић може да убере много националних гласова, оних који не би отишли њему да има неко бољи, а који никада не би отишли Есенесдеу.
А, оно што не добије од Педепеа, добиће од муслимана.
Шаровић је успјешно прикрио своју љигавост и сарајфилство, своје уграђене мањкавости. За разлику од сумануте Аналфабеткиње Џејлен, која их је показивала и удуплавала.
Жеци се, у Есенесдеовом двојцу, профилисала као тихи умјерењак.
Додик намјерава да са њом у Предсједништву купи малао Американце. Што је погрешно, дабоме.
А, иначе, не да никоме да галами у Политици, поред њега живог.
У Предсједништво БиХ, и Срби и Хрвати, морају кандидовати и бирати ортодоксне Националисте.
Јер и политика муслиманског Сарајева, у Предсједништву, крајње је националистичка.
Унитаризам иде другим колосијеком.
◘ Есенесде се не бави Политиком.
Бави се Опстанком Српске.
То је велика разлика.
И томе треба да се сви прилагоде, од Додика до органзације Мјесног Одбора.
◘ Есенесде много комодитета оставља малим Странкама, малим противницима и малим савезницима.
Јер је атрофија Организације захватила све линије и траншеје око Бирачких Мјеста.
То ће учинити да Есенесде изгуби шест до осам посланичким мјеста које би објективно могао добити.
◘ Након ових Избора, Есенесде мора да се реорганизује и преоријентише.
Мора изаћи из лагодне сјене јалове Опозиције.
Није добро стално побјеђивати у завјетрини аналфабета и немоћних еквилибриста. Једном, да, али више не.