ВРИЈЕДНОСТ ГЛАСОВА
ЗА ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ
ПРЕСУДНО УТИЧЕ
НА ТОК МАНДАТА

 
Бирачи, нажалост, не размишљају тако.
Нико на Бирачком Мјесту, не пита, Јел прскан, Јел непрскан.
Ну.
На Изборима за појединачне функције у Републици Српској, заиста се показује да је кила жељеза тежа од киле перја.
Килу жељеза вјетар не разноси као килу перја.
Онај који скупи килу жељеза, у Гласовима, вреднији је неколико пута од онога који скупи килу перја, у Гласовима.
Вриједност се не мјери само у знању, способностима, храбрости, оријентацији и програму.
Мјери се у снази која стоји иза, током цијелог мандата.
У односу на ону која већ сутрадан не постоји, оспе се и распе.
*
На Изборима 2018е било је  овако.
 
СЧП
·        Додик, 368.210 Гласова
·        Иванић, 292.065
 
НСРС
·        СНСД, 218.201
·        СДС, 123.515
·        ПДП, 69.948
 
ПРС
·        Жеци, 319.699
·        Вукота, 284.195

СНСД је тада имао 200.000 чланова. Уз уважавање старог српског обичаја да се има и по двије чланске карте, у одређеним количинама.
Тих двјеста хиљада се тачно показало на гласању за Народну Скупштину Републике Српске.
Тако су се показали и Чланови Есдееса, скоро упола мање.
И Чланови Педепеа, скоро упола мање од Есдеесових.
*
Шта је Физолоф ћио да рекне.
Разлика Иванићевих личних и страначких Гласова, и Говедаричиних, много је већа него Додикових и Цвијановићкиних.
Иза Додика и Цвијановићке, стајало је, као што ће и сада стајати, тих 200.000 Чланова, од којих су свака два Члана нашли још један Глас, и више, што је уџбеничка категорија и формула Страначке Организације.
Иза Иванића и Говедарице, ни близу.
Њихови Гласови, за појединачне функције, већ ујутро се распу ко ракова дјеца.
То је аморфна маса, гласачка маглина, макадамски туцаник који даје неквалитетну подршку и одриче се било какве контроле.
Остају само они који су чланови и који су гласали за Странку у Народној Скупштини.
А то је много мање него код СНСД.
Запад форсира такве кандидате.
Јер ће исте гласове добити и сљедећи пут, штагод радио.
Код кандидата који имају стабилну чланску организацију и компактно бирачко тијело, то се неће догодити.
Казниће их.
Аморфно бирачко тијело кандидата без Велике Странке, унапријед не тражи одговорност. Одустаје од одговорности.
Њима је важно да су били против.
Да ли ће бити против и сљедећеи пут, и да ли ће уопште бити на гласању, то нико, ни они, не зна.
Зато је Иванић могао да у оном епском Видеу, из Зенице, прича шта је све српско дао турцима, и да ладно добије 292.000 гласова.
Тако се Избори своде на Лото.
Као што су Бањалучани, умјесто куглица, извукли Курац.