БРАНИСЛАВ БОРЕНОВИЋ
И ЈЕЛЕНА ТРИВИЋ
РАЗАРАЈУ ПОЛИТИЧКЕ ТЕМЕЉЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Суманта и Бутикаша.
Дует Тамне Ноћи.
*
Политика је озбиљна дјелатност.
Они који су унутра и који улазе у џелепима, мисле да је то СУР.
Политика и Политичари, могу да буду и овакви и онакви.
Али њихов производ мора да има највише стандарде.
Њихова технологија мора да буде прописана и савршена.
У Политици,  не може да се прави Питаодгована ни Зубчаник од Жваке.
Једно је карактерна, менатлна, паметовна, болест Политичара а друго је њихова анархистичка, еродивна, уништавајућа технологија у Политици.
Политика управља НДД Сфером.
Тај Зубчаник, дакле, мора да буде савршен. Иначе ће разорити цијело постројење.
Подношљиво је што Јелена Тривић мисли да може да буде Кандидат и да буде Предсједник Републике Српске.
Али није допустиво.
Јер. Суманта не схвата да је Република Српска Држава.
Она мисли да би је на то мјесто изабрало као шумара за криминал и корупцију.
Она нема координате и не зна гдје је.
Њој је ПДП допустио да се кандидује.
За то је одговоран Бранислав Бореновић. Предсједник Странке.
Која је имала већ један, против Српске, тешки промашај са кандидатуром Балоначелника у Бањалуци.
У Ноћи Избора, Дует Суманта - Бутикаша показао је сав свој деструкторски потенцијал.
Након тридесет посто „пребројаних“ гласова, од стране страначких активиста, Бранислав Бореновић проглашава побједу Јелене Тривић.
Јелена Тривић, каква је суманута, прихвата то и каже да је вјеровала у Бога и Народ.
Суманта честита сама себи.
Дојаве страначких активиста су мање поуздане него излазне анкете.
Мање од трећине „пребројаних“ Гласова није довољно да се предвиде сигурни трендови.
Бореновић и Тривић, очигледно, Србе сматрају тешким будалама.
Јавност Републике Српске виде у размјерима једног сокака. Улогу Политичке Странке, Кандидата, Предсједника Републике, Републику Српску, виде као циркуску шатру.
Јасно је да то није био никакав план, на основу којег би се организовала рушилачка и анархистичка улица, јер за то нема услова ни занимања.
То је искључива посљедица Аматаерског Аналфабетизма Бореновића, Тривићке и Педепеа.
Њих двоје и цијела Партија не схватају шта су Избори, како функционишу, какав је њихов значај, шта је Политика, шта је Јавни Политички Акт.
Зато су и прогласили Побједу.
Побједу у Рату у коме, тада, још нико ни рањен није био.
Овдје није толики проблем Бореновић.
Да има неки главени капацитет, никада се не би прихватио тог мјеста у ПДП.
Проблем је Јелена Тривић.
Која, те вечери, сумануто прихвата болесну еквилибристику Бореновића и уживљава се у улогу Ћоркана, обичне чаршијске Луде.
Умјесто да захтијева да се сачека, да се преброји све осим још педесетак хиљада гласова.
Она, таква, дакле, мисли да може да буде Предсједник Државе.
*
Њој, Бореновићу, Педепеу, треба одузети право бављења политичким пословима.