СЛАГАЛИ СУ ВАМ ДА
МОЖЕТЕ ДА САЗНАТЕ СВЕ
А НЕ ЗНАТЕ НИШТА,
ИМАТЕ ЈАЈЦА
АЛИ СУ ВАМ ГЛАВУ УЈАЛОВИЛИ

 
Нисте стигли ни да закмечите, ко тужни јарац, кад му међу ноге дођоше она никлована клијешта за пресијецање јајовода.
Ова мала Предизборна Кампања и мали Избори у Републици Српској, изванредна су прилика да се анализира положај Свакодневног Човјека, Свијести, Информација, Вијести, у ономе што се зове Медијска Јавност.
Мада то још нико није тако назвао.
Али је тако. Друга Јавност не постоји.
Да се анализира, јер је много тога концентрисано на малом простору, практично у једној већој лабораторији.
Ну.
Нема ко то да анализира.
Свакодневни Човјек, Свијест Јединке, то не може да учини.
Отиђите на пијаце, ових дана.
Видићете како су паприке, купус, кромпир, мрква паковани у провидне плетене пластичне вреће.
То сте ви.
То су Људи.
Паковани сте, не можете изаћи а, за сваки случај, да врећа буде провидна, да не би нешто учинили што није програмирано.
Овдашња постсфрјистичка друштва, друштвуље, друштвалитији, за која се неки сусуђују рећи Држава, нису Западна Друштва.
То су Западнута Друштва.
Избјељивање Свијести је изведено ко негашеним кречом.
Нико не поставља питања о Истини, о Вјеродостојности, о оном што је Непоменуто.
Више вам не говоре Западни Идиотиди ни о фамозној измишљотини, подвали, Другој Страни.
Нико не пита, зато што не зна да то постоји. И што је неспособан да сумња.
Постојим, дакле не сумњам.
Избјељивање Свијести довело је дотле да више не постоје Новинари, Писци, Глумци, Сликари, Рокери, који би рекли неку ријеч протеста. Запитали. Викнули.
Нису, дабоме, криви Писци, Новинари...
Тако је са свим Јединкама.
Свима је речено, Стави ту крпу у воду, да се осуши.
Медијска Јавност више не лаже.
То се не ради ни за Први Април.
Онај ко лаже, добар је Чојек, само мало покварен.
Сада се прешућује, изоставља, селектира.
То је најефикаснији начин. Не сада, одавно. Од Пулицера, који је Лажи користио као маску прешућивања. О Првом Свјетском Рату, ништа се не зна. Као ни о овом у Украјини.
Није дозвољиво да постоји Јавност Вијести. Јавност Чињеница. Јавност Свих Информација.
Гледам поплаву ових ситних смрдљивих црвљивих медија, портала, новина... са каквом савршеном прецизношћу прешућују, потискују, изостављају Вијести.  А какве лансирају на врх.
То није само у Републици Српској.
Политика. Новине које су одшколовале на хиљаде Новинара, поред редовних студија, чине то исто. Наочиглед тих хиљада свједока и оних који још нису посенилили као Бајден.
Људи су Љуштуре Празне Свијести.
То су постали када су пристали да изађу из своје Нације, Вјере, Државе, Друштва, Земље.
Повратка, нажалост, нема.
Јер нема ни тог пута којим су дошли, ни врата кроз која су прошли.