КОМПЕНЗАЦИОНЕ ЛИСТЕ
САМО СУ ЈЕДАН ОД ИНДИКАТОРА
ДА ВОЉА БИРАЧА НЕ ДОЛАЗИ
НА ПОВРШИНУ

 
Компензациона Листа је Коусран без Папира.
При чему сви упиру прстом у то што немаш Папира.
Компензационе листе су једна од алатки Пропорционалног Изборног Система.
У Изборној Јединици, и у збиру ИЈ, није могуће постићи равноправност Кандидата.
То се види по броју гласова који су потребни за пролазак у Парламент а који је различит од ИЈ до ИЈ.
По правилу би на Компензационе Листе требало да иду они Кандидати који објективно у својој заједници не могу обезбиједити потребан број гласова а важни су за ту заједницу и за Странку.
Компензациона Листа се узима са врха а темељ су јој разни математички отпаци гласова након рачунања за број мандата, узимајући у обзир страначке и личне гласове. При чему најбоље пролазе највеће Странке, са највише гласова.
Странке Компензационе Листе користе за разне тактичке маневре.
Унутарстраначка струјања често диктирају мјеста на Компензацији. Некад је то лова дата за странку, некад фракцијска борба, некад стварна заслуга а Кандидат је у немогућности да оствари контакт са Организацијом, Чланством и Базом и да добије Гласове.
Велике Странке постављају на врх Комензације, често, оне које планирају у Извршну Власт. У том случају испливавају они који не би ушли у број комензационих мандата.
А ако Странка не буде имала Извршну Власт, ти њени битни Чланови, остају у орбити.
Код мањих странака Компензација је Спашавање Војника Борена. И често поприма смијешне и жалосне конотације.
У суштини, то је знак да нема страначке Организације.
Компензација, уопште, значи да пролазе Кандидати мимо воље Бирача.
Ну.
То није једини и најгори начин.
Унутарстраначка машинерија, у договору са осталим Странкама, у Бирачким Одборима, може да фалсификује вољу Бирача како хоће.
При томе, ником не одузме његове Гласове. Али дода онима који их нису имали. Па, онај који је добио највише, може да буде „најзадњи“.
Директни Избори не могу правилно да распореде Гласове. Кандидати не могу тако блиско да буду међу Бирачима и Гласачима Странака, да би их Бирачи вредновали.
Углед у Медијима и углед код Бирача, двије су различите ствари и захтијевају различите ангажмане и енергије.
Бирачи и не вреднују онако како вреднују Медији и како вреднује Странка. Нити онако како је потребно Политици.
Стога би најправедније било да Мандати припадају Странкама и да их Странке попуњавају према својим потребама у Парламенту. Оне би тада водиле рачуна и о Јавности а биле би избјегнуте многе манипулативне и ненамјерне неправде које су неминовне у овако лажним директним Изборима.
Јавност би такође била на добитнку. Ако неко током Мандата не обавља своју посланичку, парламентарну групну брачну дужност, како треба, за неко подручје, ИЈ, може да буде промијењен.
Овако, онај ко је стварно изабран или манипулативно инсталиран, заштићен је, четири године, ко Бореновић.