РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈЕ ИСПРЕД СРБИЈЕ,
ВУЧИЋ, ВИШЕ, НЕ МОЖЕ
ДА ИСУПЊАВА НИ ПОТРЕБЕ
НЕНАЦИОНАЛНЕ СРБИЈЕ

 
Одлазак Додика у Санкт Петербург и сусрети са Лавровим и Путином, прекретница су у учвршћивању егзистенцијалних темеља Републике Српске и њеног Опстанка.
Ти контакти и односи са Русијом, свакако су заслуга Милорада Додика.
Сада су они знак, прије свега, националне храбрости.
У почетку су били посљедица западног шиканирања Републике Српске и Срба. Муслимани су били апсолутни фаворити у свему.
Окретање Русији, проистекло је и из нашега Рата Опстанка.
Подсвјесно смо тражили некога ко разумије шта је крвава борба за Опстанак Народа, против крволочних Истребитеља.
Република Српска је имала срећу са руководствима. Караџић, Плавшић, Додик.
Без обзира ма објективне околности и реалне мањкавости.
Могли смо бити јалови као Србија.
И проћи као Република Српска Крајина.
Тамошњим Србима, у Хрватској, да су умјели процијенити Београд, било је боље да су прихватили Путовницу, Шаховницу и Коцкарницу.
Није било реално да побиједе у Рату, са манипулативном улогом Београда.
Караџић се, и Народна Скупштина, тој улози Београда одупро.
Имао је срећу да има Младића као Команданта Војске.
Русија ће остварити циљеве у Украјини.
Украјинци су под манипулацијама Запада.
Као, ономад Кнински, све до Билогоре и Вуковара, Срби под Београдом.
Тиме посјета Санкт Петербургу постаје историјска.
Отићи данас, када су кљове, очи и канџе Запада апсолутно крваве и пуне бјеснила, подвиг је једног малог Народа, Срба Српске.
Амбасадор Русије у Београду, Алекасандар Боцан Харченко, који је прије био у БиХ, рекао је да је да је положај Републике Српске један од приоритета спољне политике Русије.
То досад никада није речено.
Русија чува Дејтонски Споразум.
Као и Резолуцију 1244.
Па, шта се онда догађа. У чему је разлика.
Разлика је између Српске и Србије.
Политика додворништва Западу, коју је почео Милошевић а наставио Ђинђић, па Тадић, а потпуно усавршио Вучић, дала је погубне резултате у паду Рејтинга Србије.
На Националном Нивоу.
И код Запада.
Запад, након толико деценија и фелација, не цијени Србију ни колико турски дио Кипра.
Република Српска је претекла Србију у Националним Пословима.
Србија се, више неће вратити на тај српски врх.
Русија ће се једнако упорно односити и према Србији као и према Републици Српској.
Али резултати и властити ангажман неће бити једнаки.