ЈАКЕ ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ,
ЈАКА ДРЖАВА,
РАСУТИ ПОЛИТИЧКИ ТЕРЕТ,
РАСУТА ДРЖАВА

 

Колико је овдашњи Пучки Живаљ Грађана подложан Западу видљиво је из само два опречна става које је Запад наметнуо у веома кратком року.
Први је, у распаду СФРЈ, био Политички Исус у реченици, Вишестраначје доноси Демократију.
Када је срушена Југославија, када је Запад остварио своје најважније кораке ка Територијализацији овог простора, лансирана је Политичка Чистионица, Сви су они исти.
Онда су се почели јављати Покрети, умјесто Политичких Странака. Можемо, Морамо, Зелени, Жути, Плави...
На сцену су ступили Глумци, Јунци и сваковрсни Јавни Болесници.
Политичке Странке су нестале.
На овом простору, осим СНСД-а који покушава да се одржи као Политичка Странка, ништа друго не може тако да се категоризује.
Партије настале из Централног Комитета су удбашко-кликашко-манипулативне групе, доста ефикасне.
Бивше Нацицоналне Странке су нестале.
Есдеес је Мирко без Славка.
ХДЗ у БиХ се држи јер је Отоманско Сарајево окрутно према Хрватима, мимо сваке мјере поштеног понижавања.
ХДЗ у Хрватској се држи јер је тамошњи Национализам увијек био испред других.
СДА је вјерска фундманеталистичка капиларија сокачке осмозе.
Српска Напредна Странка је Ререза, Вучићева Јереза.
Зато у Загребу влада Можемо а не Политичка Странка.
Зато Ђилас иде на разговоре Вучићу а не нека Политичка Странка.
Зато у Бањалуци, Градом, влада Стрит Педер Анархист.
У Европи, озбиљне Политичке Странке има само Њемачка и Инглеска.
Зато и јесу јаке Државе.
Ако нема озбиљне Политичке Странке, гласови су подложни манипулацији.
А Запад је то усавршио тако да је ефикасније од комунистичких бирачких кутија за Противнике, са лименим дном.
Па, кад убациш за наше, доле вуна, ништа се не чује. Потом  носиш руку изнад противничке кутије.
Ако ниси испустиуо у „нашу“, испутиш у „њихову“.
А она има лимено дно, чује се и у Цркву.
Сви знају за кога си испустио.
Зато је толика борба против Есенесдеа.
Није то борба за Државу БиХ.
Не може да постоји Велика Политичка Стрнка. Велика у овдашњим размјерима. И још Национална, Државна, Суверенистичка.
То сам, дабоме, схватио одмах кад сам почео да се бавим Органзацијом у СНСД.
И десет годинама сам крварио, одбијајући друге позиције и не тражећи било коју.
Мој циљ је био изградити Странку тако да добије 30% и кад Предсједник Странке те године оде у џунглу на излет и залута, не дође на Изборе.
Уништење Странака, најскупље плаћа Србија, данас.
Ту не треба ништа истраживати, анализирати, доказивати и показивати.
Политичке Странке не постоје чим људи свашта називају Странком.
Политичке Странке су остале још једини слој Државног Колективитета.
Војска се лако може разорити, или наоружати и обучити, за паре.
Са Странком то не може.
Медији се разарају атомизацијом и приватизацијом.
Информација, више, не постоји.
Црква је такође под ријалитизацијом.
Све остало, може Запад да купи.
Ну.
Ако имаш јаку Националну Политичку Странку, њу не може нико да купи.
Једини проблем, код Срба, јесте то што је градња и постојање Политичке Странке, озбиљан и сталан посало.