КАКО РОДИТИ
НАЦИОНАЛНОГ ВОЂУ
ИЛИ ДРЖАВНИКА.
СЛАБЉЕЊЕМ ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ,
ТО ЈЕ ПОСТАЛО ПРЕСУДНО .

 
Лансирао сам Твит, Жао ми Србије. Са фоткама политичких асова пред Предесничке и Парламентарне Изборе у Србији. Мариника, Фараон, Генерал... Даница, Вучић.
Има impressions далеко изнад просјека.
Као и, рецимо, Твит о Усташком Покољу у Дракулићу код Бањалуке.
То значи да Јавност, према овом узорку Твитера и пратилаца и виђача, зна гдје је проблем.
Зна да Србија нема никога дораслог Србији и Времену.
Зашто је то тако.
Постоји Круг, у политиколошкој, социолошкој, националној... анализи, који се мора обићи.
Јавност, дакле, и Твитераши, Мрежаши, Бирачи... нису задужени да нађу, роде, створе, Вођу или Државника.
На Кружници иза њих су Политичке Снаге, Политичка Артикулација, Странке и Партије.
Оне имају Програме, Оријентације Путеве. Окупљају Чланство на том основу. Из тог Чланства и Присталица може да се регрутује Вођа или Државник.
Може, али то је веома тешко, и у идеалним условима.
Ну. То се не догађа.
Даље, низ кружницу, налази се стање Друштвених Поља.
То су сегменти друштва из којих проистичу Странке, Универзитети, Црква, Медији, Интелектуалци, Култура, Стваралаштво, Слобода...
Сва та Поља, крахом Државе, Система, Реда, Поретка, Скале Вриједности... не улазећи у њухове оцјене, изгубила су подлогу и оријентацију.
За било какав успјех и неуспјех, потребне су стабилна подлога и претходне процедуре.
Друштвена Поља не могу то сама себи да обезбиједе.
Иза, на кружници је Јавност. То је, већ, близу пуног круга.
Јавност је таква каква је.
Медијализована, фејкована, лајкована, банализована, балканизована, ријалиташка.
Она не може да бира. Није способна да бира.
Она не разликује Кристајана од Вучића.
Њој, умјесто Ане Брнабић, можеш подметнути Кију. Или обратно.
Она, Јавност, нису у стању да се запитају, Откуда и Кија и Ана, ту.
Зато имамо такву слику, од Маринике до Ацике.
Круг се завршава са Вођом, Државником.
Са оним који је на том мјесту а то није.
Он мора да буде одговоран и свјестан.
Што, готово, није могуће очекивати.
Један је Орбан.
Цијели систем, регрутовања, утицаја, подземних струја и вода, пројектован је тако да се умјесто Државника, инсталира Вучић.
Србија је изгубила шансу да икада роди Вођу Државника.
Њен пут је Пут Неуспјешне Земље.
Србија је постала Расути Терет.
Милошевић је био привид Вође Државника. Јер га је Запад ту инсталирао и тако третирао. Док је требало.
Сарајево не може да роди Вођу Државника.
Алија Изетбеговић је био потпуни привид, сто скала испод Милошевића. Али га је Запад третманом и Медијима, држао на „нивоу.ба“.
Туђман је, такође био привид Вође Државника.
Типични комунистички испрдак бирократизоване каријере.
Хрватска, сада, такође, не може да роди Вођу Државика.
У каквом је стању и третману у ЕУНАТО, и не треба јој.
Српска Демократска Странка, пливајући на свенародном покрету опстанка, није  била снага таквог квалитета да роди Вођу Државника.
Радован је био политички аналфабет. И платио је огромно несразмјерну цијену у односу на грешке. Али је платио онима пред којима није крив.
Посве случајно се појавио Додик. Који покушава да крене на посао Вође Државника.
Додик је, или неки други Додик, продукт је Војничке Борбе за Српску. И Народног Страдања.
Одговорност је, сада, на њему.
Симптоматично је да га инструисана, индукована, накурњачка Опозиција, не напада за Државност. Већ за Криминал.
Запад не допушта ни да се неко тако и покуша назвати.
Дакле.
Књига је спала на одговорност и жртву изабраног или именованог.
Велика Политичка Странка, па и Црква, ту могу помоћи.
Остали не могу. Јер су потпуни крајпуташи и аутсајдери.