БАКИРАШИ ЖЕЛЕ
СРБЕ ДА ИЗЈЕДНАЧЕ
СА НДХ КОЉАЧИМА ЈАСЕНОВЦА
И НАЦИСТИМА ХОЛОКАУСТА

 
Зато Бакир предлаже да Парламентарна Скупштина БиХ, усвоји Инцков Закон и да дода Јасеновац, а раније се помињао и Холокауст, и да се тако, вјероватно, забрани негирање и Геноцида овдје и Холокауста горе.
Izetbegović je, odgovarajući na upit o mogućim rješenjima za prevazilaženje aktuelne krize koju su izazvale stranke iz entiteta RS zbog zabrane negiranja genocida, podsjetio je da je ranije ponudio mogućnost da Parlamentarna skupština BiH usvoji nove izmjene Krivičnog zakona BiH koje bi podrazumijevale sve ono što je sadržano u izmjenama koje je donio Valentin Inzko, uz određene novine poput zabrane negiranja zločina počinjenih u Jasenovcu.
На то расправљање у ПС БиХ, насједа и Опозиција Српске.
И они мисле, Бореновић, Шаровић, да све треба расправљати у Сарај Парламенту, и о повлачењу Инцковог Закона.
Што је исто оно што заступа Бакир Изетбеговић.
Не насједају они зато што су глупи, већ зато што су глупи да слушају Инструкторе које има и Бакир.
Бакираши и Инструктори би тако постигли два огромна циља.
Кобива би задовољили Србе и Српску. Јер се повукао Закон Инцка и ОХР-а.
Опозиција Српској би рекла, Ето, како ми знамо мирно и боље. Дио Бирача би насјео, дабоме.
А, Бакираши и Запад би постигли више него што је Инцков Закон и у мутацијама могао да постигне.
Срби и Српска би били изједначени са ХДХ Усташама Истребљивачима у Јасеновцу, и не само у Јасеновцу, и изједначени са Нацистима Трећег Рајха.
Срби би, тако, сви Срби, ушли у Трилинг Геноцидаша.
Власт Српске мора да зна да је потуни генетски код Сарајевског Политичког Круга и Политичких муслимана, саткан од Подвала.
Закључак је исти, и када вратите назад Историју, и када вратите назад Садашњицу.
Народна Скупштина Српске треба да буде мјесто свег и сваког одлучивања Републике Српске.
То је била и у Рату, када смо висили о концу.
То мора да буде и сада.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА – БиХ,
ПОЛИТИКА НИЈЕ СТО ВАРАЛИЦА,
БИТНО ЈЕ ИЗМОРИТИ РИБУ НЕМАН
НА ЈЕДНОЈ УДИЦИ

 
Та Удица је сада најбитнија.
То је процес.
То је Политика Самосталности Српске.
Аналфабети у Политици се увијек закаче за једно дрво, једну бају сјају, једну изјаву, једну вијест, једну сједницу, један дан...
Довољно је седам дана пратити медије, у тих седам дана сви ће се изредати и појавити са нечим везаним за Политику, и прецизно установити да је све празна пљева.
Од стотину љуски, ни једног зрна.
Они који мисле да је Политика, Кад је будем изабран, да је Политика оно што је прочитао данас, да је Политика оно што је, на основу тога, закључио у својој, за Друштво Државу Нацију, необразованој глави, да је Политика оно што је неки западни иргет, Америчанин, у њиховим оквирима ни у рангу Вукановића, изјавио на састанку или послије, да је Политика борба против Корупције, да је Политика обарање Режима, да је Политика стварање и изношење Афера, да је Политика бесконачан мандат ситног шићара, да су Медији Политика... њима је лако бацати Варалицу.
Ну.
Они су опасни. Они разједају све, замагљују све, они уништавају НДД сферу, Нацију Друштво Државу.
Гледам ових дана, у јеку једне мале битке за Самосталност Српске... они који се хватају за Варалице, опаснији су од оних који ћуте.
Дезинтелектуализована, безмозговна, Опозиција важно се испрси са извиком, Кад ће сједница.
Њемачки Грађанин Шмит, Бауштелац у Сарајеву, излане, Регионални Лидери су Додика одвратили од разбијања Оружаних Снага БиХ.
Она, нека, финансијска лујка, пита, Ко ће враћати кредите ако се укине УИО БиХ.
Онај Ћоркановић из Требиња, нисам вјеровао да доље има глупих, клепеће како је Предсједник Народне Скупштине побјегао.
Кад се саберу хиљаде оваквих Ловица на Варалице, није могуће не закључити да се и оно мало природне и политичке свијест, код свих тих кордона, рашчланило и распало на ситне таблоидне коцкице.
А суштина таблоидних коцкица, таблоидног информисања, Таблоидне Политике, јесте у томе да се њих никада не може скупити у цјелину, нити се било каква умањена цјелина може склопити.
Пошто је Политика спор процес, Рибу Неман, у случају Републике Српске и БиХ, то је Риба Немила, треба намамити на Удицу.
А, онда, вући је тамовамо, трзати, попуштати, уз ријеку, низ ријеку, у старачу, па у брзак... измарати је.
Власт Републике Српске управо то чини.
Никаква Војска Републике Српске није у питању.
Нама је најважније да унитарне, неуставне, наметнуте, отете, Пробосанске Институције БиХ, не функционишу.
Да су у блокади. Да су сакате. Да су сипљиве.
Након неког времена, даћемо им једну штаку...
Па, онда, опет, потпетљати, ону здраву ногу.
 
 
 

 

НИ У ЈАВНОЈ КУЋИ
НЕ МОЖЕШ БИТИ
САД КУРВА, САД МАДАМ
ПА ТАКО НИ У БиХ НЕ МОЖЕШ БИТИ
САД КОНСТИТУТИВАН,
САД НЕКОНСТИТУТИВАН

 
Устав је Слободан Уговор између Народа и Државе.
Конституција.
Постоје и друге варијанте, са утјеривачима, чуварима, окупаторима, октроистима...
Устав Босне и Херцеговине је наметнут Устав.
Три Народа, Срби, Хрвати и Бошњаци су приморани да потпишу уговор са БиХ, која се у том Уговору не иментује Државом али се представља као међуанродно призната Територија. Са десет унутрашњих надлежности Заједничких Институција, које имају и друге Државе.
Устав Републике Српске је Слободан Уговор Срба и Државе Српске.
Нико други није учествовао у том Уговору. Прије Дејтона. Није се показало да би Хрвати или Бошњаци ни послије Дејтона учествовали, слободно, у том Уговору.
Са ти Уговором, Република Српска је отишла у Дејтон и са тим Уговором се вратила из Дејтона.
Као Држава.
Приморана да се укључи у Државну Заједницу БиХ.
У нову врсту чудне заједнице, Конконфедерацију.
Јер се ради о Конфедерацији једне Федерације и једне Републике.
Уговор Хрвата и Бошњака са Федерацијом је наметнут Уговор.
Да би могла међународно да се призна Насеобина БиХ и да се спасу Бошњаци јер нису нигдје пристали. А изгубили све Ратове.
Устав Републике Српске прошао је и неке међународне верификације. Мада је то непотребан чин, ако је Уговор слободан. Као што је слободан Устав Републике Српске.
Након свега тога, на сцену ступају Западни Кројачи и Сарајевски Унитаристи.
Они намећу Конститутивност Свих Свуда.
По Мјесним Заједницама, Сокацима и Засеоцима.
Та Конститутивност није намјерна да изједначи Три Народа.
Намјерна је била, од почетка да се разара Република Српска.
Изнутра као и свана.
Тако је прописано да Скупштинско Руководство Српске мора имати и представнике друга два Народа.
Да Влада Републике Српске мора имати одређен, сталан, број Хрвата и Бошњака, без обзира не резултате Избора.
Да се уведе Вијеће Народа. Као да у Републици Српској постоје три Конститутивна народа.
У Републици Српској су конститутивни само Срби.
Свака част Хрватима и Бошњацима који живе у Српској. Њима није ништа узето а не меоже им бити боље него Србима.
Тако смо дошли до апсурда да неуставно Вијеће Народа шаље уставне забране на Уставни Суд Републике Српске.
Поред цијеле БиХ, и Република Српска се тјера да функционише неуставно.
Тако је јуче објављено да је Уставни Суд Републике Српске изнио да су неуставне неке одредбе Закона о Ћирилици, по основу захтјева Клуба Бошњака из неуставног Вијећа Народа.
"S obzirom na to da konstitutivni hrvatski i bošnjački narod nacionalni identitet ne povezuju sa ćiriličnim pismom, te kako im je ovakvim propisivanjem uskraćena sloboda u izboru načina ispoljavanja ove identitetske odrednice, zakonodavac je postupio suprotno obavezi da, na Ustavom utvrđen načini pod jednakim uslovima, obezbijedi garancije očuvanja nacionalnog identiteta pripadnika svih konstitutivnih naroda"
Утавни Суд Републике Српске не може да хрватски и бошњачки Народ титулише конститутивним у Републици Српској.
Нема уставни основ за то.
Ни у Републици Српској.
Ни у БиХ. У дејтонском Уставу БиХ.
ОХР и Високи представници, који су наметали и натурали све ово и друго, о чему сам писао, не могу бити ни законски ни уставни основ за било шта.
Уставни Суд оцјењује Уставност а не Политикантност.
Ако то Уставни Суд не види и не зна, ни у овом времену, када Сарајево води офанзиву да се укине Конститувност из Устава БиХ, док се у Републици Српској тражи Тројна Конститутивност и приликом чешкања два јајца кроз подеран џеп, онда тај Суд себе делегитимише.
Из Уставног у Дневни.

 

СРБИЈА МОРА ДА СХВАТИ
ДА СУ СРБИЈА И СРПСКА
ДВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ,
ДА МИ НИСМО СРБИ КОЈИ
БРЕ ЖИВЕ У ЦЕЛОВИТОЈ БиХ

 
Србија мора да почне тако да се понаша, не само због Републике Српске, већ и због себе.
Политика коју сада води, та обезглављена Вучићева Србија, шкоди Српској али шкоди и Србији.
Вучић и Дачић, само се, још, није укључила Ана Брчић, непрестано одржавају коперфилдовску илузију Патронатства над Републиком Српском.
Ко да смо у пеленама, усрани и упишани и немеремо себи.
Дачић изјављује да ће Вучић код Путина да прича и о Републици Српској у БиХ.
А, Путин пита Лаврова, Гдје је ета Република Српска.
Вучић изјављује да ће прије пута Путину и Плину да разговара са Додиком.
Додик зна сам да оде код Путина.
То што иде код Вучића, то није жал за Патронством и изјава о неспсобности.
Иде, јер нема куд. Не може градити јавну одбојност, пустити Српске Издајнике да шурују са Вучићем, пустити Вучића да, још више, него досада, разједа Политичку Сцену Републике Српске.
Бљузго то користи.
Истоврмено, у његовом, у Вучићевом, србијском, дворишту, општи је хаос.
А жели да уређује Кућу Срба, у целовитој БиХ.
Тако је и Слобо желео да уређује Кућу Книна, док је у Србији био хаос.
Знамо како се завршило, и за Србију и за Книн.
Милошевић се на превару, у аранжману Америчана, утрпао да заступа Републику Српску у Дејтону.
То заступање није било квалитетно. О томе томови могу да се напишу. Ну. Прошло па га јеби.
Он се водио својом болесном, од Мире стално индукованом, идејом да уђе у Историју.
Америчани су то знали, па су рачунали да ће преко њега лакше да осакате Републику Српску, него са Руководством Српске, које, са Народном Скупштином, на Палама, није уважавало Милошђевића.
Рачунали су да ће са  Милошевићем тада, у Дејтону, да ријеше и Косово. На шта он није пристао.
Мица је сада иста.
Рачунају да ће са Вучићем да анестезирају Републику Српску и да ријеше Косово.
Минимум Српства у Државној Политици Србије, мора да буде свест о Две Српске Државе.
Била Српска независна Држава за годину или за сто.
Не може се играти Мице. Мало Косово мало Српска, док Санџак ради своје а Војводина своје.
Србија мора да заборави Сарајево.
Постоји Дејтон. Дејтон не говори о Целовитој БиХ.
Србија мора да се обраћа Републици Српској, искључиво.
Да сусрете организује званично, државнички.
А не полуприватно, на тераси Господара Вучића.
Да повремено, у озбиљним наступима, говори о Дејтонској Самосталности Српске.
Ово ситно београдско јајарење, кокошарење и шићарење, типична је турска политика.
Није српска.

 

ИЗВИКИВАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ
КАНДИДАТА СЛАБЉЕЊЕ ЈЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Уједињена Српска је изашла са оквирним кандидатурама за двије појединачне функције, за Члана Предсједништва БиХ и за Предсједника Републике.
Њихова Радна Група, Радна Група, СТЈЖ, је обавила посао уз став као политичку подлогу да њима припада једна од кандидатура.
▪ Уједињена Српска није Странка тог калибра да би имала Кандидата за једну од Функција.
▪ Стевандић, Предсједник УС, у неколико наврата је разоткривено хвалио Вучића.
▪ Као што ће Опозиција јединствено изаћи са два Кандидата, договориће или ће им неко нацртати, тако и Групација око Есенесдеа, мора да изађе јединствено договорено са своја два Кандидата.
▪ Прављење Пијаце од Кандидовања, таболидизација је Политике.
▪ Кандидовање на овај начин је стављање Владајуће Групације у Српској, у позицију Опозиције Србије. Анархизација.
▪ Република Српска је у таквом времену да се са кључним кандидатутрама не треба зајебавати.
Републици Српској сада треба монолит и јединство, и требаће још тридесет година.
▪ Есенесде је погријешио што није анализирао резултате Избора у Бањалуци. И што то није јавно објавио.
▪ Додик је погријешио што Есенесде нема пет или десет етаблираних Рационалних Националиста, већ само Додика, па сви хоће до Додика.
▪ Потезање Дарка Младића није добро. Човјек није из Политике. Има својих мука.
А, то је даље компликовање живота Генералу Младићу.
И прилика псима Сарајева и Запада, да гракћу о Лажном Геноциду и слично.