СРБИЈА МОРА ДА СХВАТИ
ДА СУ СРБИЈА И СРПСКА
ДВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ,
ДА МИ НИСМО СРБИ КОЈИ
БРЕ ЖИВЕ У ЦЕЛОВИТОЈ БиХ

 
Србија мора да почне тако да се понаша, не само због Републике Српске, већ и због себе.
Политика коју сада води, та обезглављена Вучићева Србија, шкоди Српској али шкоди и Србији.
Вучић и Дачић, само се, још, није укључила Ана Брчић, непрестано одржавају коперфилдовску илузију Патронатства над Републиком Српском.
Ко да смо у пеленама, усрани и упишани и немеремо себи.
Дачић изјављује да ће Вучић код Путина да прича и о Републици Српској у БиХ.
А, Путин пита Лаврова, Гдје је ета Република Српска.
Вучић изјављује да ће прије пута Путину и Плину да разговара са Додиком.
Додик зна сам да оде код Путина.
То што иде код Вучића, то није жал за Патронством и изјава о неспсобности.
Иде, јер нема куд. Не може градити јавну одбојност, пустити Српске Издајнике да шурују са Вучићем, пустити Вучића да, још више, него досада, разједа Политичку Сцену Републике Српске.
Бљузго то користи.
Истоврмено, у његовом, у Вучићевом, србијском, дворишту, општи је хаос.
А жели да уређује Кућу Срба, у целовитој БиХ.
Тако је и Слобо желео да уређује Кућу Книна, док је у Србији био хаос.
Знамо како се завршило, и за Србију и за Книн.
Милошевић се на превару, у аранжману Америчана, утрпао да заступа Републику Српску у Дејтону.
То заступање није било квалитетно. О томе томови могу да се напишу. Ну. Прошло па га јеби.
Он се водио својом болесном, од Мире стално индукованом, идејом да уђе у Историју.
Америчани су то знали, па су рачунали да ће преко њега лакше да осакате Републику Српску, него са Руководством Српске, које, са Народном Скупштином, на Палама, није уважавало Милошђевића.
Рачунали су да ће са  Милошевићем тада, у Дејтону, да ријеше и Косово. На шта он није пристао.
Мица је сада иста.
Рачунају да ће са Вучићем да анестезирају Републику Српску и да ријеше Косово.
Минимум Српства у Државној Политици Србије, мора да буде свест о Две Српске Државе.
Била Српска независна Држава за годину или за сто.
Не може се играти Мице. Мало Косово мало Српска, док Санџак ради своје а Војводина своје.
Србија мора да заборави Сарајево.
Постоји Дејтон. Дејтон не говори о Целовитој БиХ.
Србија мора да се обраћа Републици Српској, искључиво.
Да сусрете организује званично, државнички.
А не полуприватно, на тераси Господара Вучића.
Да повремено, у озбиљним наступима, говори о Дејтонској Самосталности Српске.
Ово ситно београдско јајарење, кокошарење и шићарење, типична је турска политика.
Није српска.