ЏАФЕР ПОНИЖЕЊЕ ХРВАТА У ВУКОВАРУ
ГОВОРИ ДА КАЈАСЕ ЗАПАДА НЕ СЛАБЕ,
ЈОШ ОД ВРЕМЕНА ВЕЗИВАЊА
ШАХОВНИЦЕ И ЉИЉАНА

 
Барем дио Загреба још активно учествује у жртвовању Хрвата у БиХ.
Што значи, према садашњем јавном индикативу, да би најбоље било да Милановић постане предсједним ХДЗ, јер његов стил је примјеренији ХДЗ-у него некој понизној еубриселској Партији.
Пленковић је превише аграмерски послушан и стерилан. Тако је и инсталиран.
Позив Џаферовићу да дође у Вуковар, који је највећи симбол Обране Хрватске, Џаферовићу који је један од првотимаца послијератног насиља над Хрватима у Федерацији БиХ, један од ратних актера истребљења Хрвата, од самог почетка рата, у великом пројекту чишћења Територије од Сарајева до Мостара и Мора, срамота је за Хрватску.
Понижење је Хрвата Херцег Босне.
Понижење је самих Бораца на Вуковару, Хрвата Херцег Босне, који су тамо ишли, углавном као Драговољци.
То је дан када се усрала Хрватска.
Ну. То је наставак њеног усранија од почетка Распада СФРЈ.
Дакле, они који су приморавали Хрвате, и аранжирали, да се заједно боре против Срба у БиХ, дјелују и сада.
Јасан је план, да се Хрватима у БиХ замажу очи дозволом да се изабере Хравтски Члан Предсједништва, и да се на томе заврши.
На тај начин би Федерација и даље остала у муслиманским рукама. Херцег Босна би и даље била депресирана. А позиција Републике Српске би била ослабљена.
Тада би се све снаге могле окренути према Српској и зауставити њен поход на Дејтонску Самосталност.
Јер је та Дејтонска Самосталност само корак до Распада БиХ.
Република Српска не треба да се брине због Џаферове назочности у Вуковару. Нити да ликује што ће да га пућне Комшић а брине што ће Хрвати имати Члана Предсједништва.
Главни проблем који се стално држи по страни, невјероватна мржња Хрвата према муслиманима, већа од било које релацијске мржње у БиХ, остаће на сцени, на Хрватској Територији.
Српска ће само привидно да буде једини проблем БиХ.
Али ће то само отежати позицију Унитарног Сарајева и учинити је још неизвјеснијом.
А Распад извјеснијим.

 

ПРИЈЕКА ЈЕ ПОТРЕБА
СРБИМА ПРЕДОЧИТИ
ДА ЈЕ ПОЛИТИКА ОЗБИЉАН
НАЦИОНАЛНИ ПОСАО.
КО ЧИНИ СУПРОТНО,
РАДИ НА ИСТРЕБЉЕЊУ СРПСТВА.

 

Кад у Медијима видим, на Морталима, слике Балоначелника Бањалуке или оне србијанске Лезбане, чврсто сам увјерен да декретом треба препјевати онај стих у, Срамоти се, Српски Роде.
Народ најбоље живи кад се најмање петља у Политику.
То, можда, није тачно, јер ће неко рећи да је Политика Демократија а Народ је Демос и мора да буде у Демократији цртица Политици.
Ну. Комунизам у СФРЈ, то је доказао.
Сада доказује и Кина.
Партија ти је Отац а Држава Мајка.
Да ли може без Оца и без Мајке.
Може. Као у Америци.
Послије распада Сфрј Комунизма, мада Комунизам није тачна ријеч, Народ је масовно пуштен у Политику.
Народ је помислио да је он заслужан за то, да је он изборио улазак у Политику. Да је Публика способна да сиђе на терен, отјера Играче и Судије, и игра Фудбал.
За то вријеме, Губари су појели Бога.
Кад је Народ схватио да нема Лопте, било је касно.
Данас имамо једноставну, наручену, циљану, ситуацију.
Политика је пресељена у Медије.
А Медији су пропали.
Народ мисли да је то што се види у Медијима, Директан Пренос њихове Игре.
По цијели дан гледају хоће ли видити себе како дриблају на средини терена.
За то вријеме, Западни Деструктори и Домаћи Дупедајци, раде посао Националне Издаје.
Граде Странке, праве Побједе, распродају Земљу, крчме Србију, даве Српску.
Како је изабран Драшко Станивуковић. Није на Изборима.
Како је дошла Ана Брнабић. Није на Изборима. Није Политиком.
Ну. То су само почеци Срамоте Срба.
Зато сада, умјесто Градоначелника Бањалуке, Српске Западне Пријестолнице, имамо Лажног Јебача. Коме Баба даје упуте шта да јебе.
Стварност је, нажалост, другачија.
Оно што се прича у Бањалуци, о Балоначелнику, и његовим сурадницима, није допуштено, ни у овом времену, написати.
Али, Медији тјерају своје.
На Операцији Балоначелник Јебач, тачно се види који су Медији под шапама Запада.
Некад то изгледа да су тамо уредници плаћени, на црно, да то раде. То је спорадично. Ради се о Мрежи која мора да извршава Губарске Пројекте.
Трендови су очити.
Некада озбиљни бањалучки Портали, постали су Просрали па, онда, Мортали.
Нису више у игри.
Један Блогер је препуштен сам себи и свом рекетирању. Тачно се види кад почне о некоме писати а кад престане.
Преко њега, више, не иду Губарски Токови и Анархични Канали.
У Србији, Медији су концентрисани на Таблоидне Телевизије са Националном Фреквенцијом. Занимљива је та синтагма, Национална Фреквенција. Сугестивно натура да је то националано а не оно што је државно, званично. И сам Вучић напада РТС. Државну Телевизију.
То значи да напада Државу Србију.
Иде на Таблоидне ТВ, јер ту може да игра Ћоркана. На Државној би требао да буде Државник. А то није и не може.
Новине, које су блатоидни врх, спале су на 50.000 тиража.
И одавно живе на Блатоидним ТВ и на интернету.
Вучић је заузео сав медијски простор.
Он је и државник, и фудбалер, и прогностичар, и истрага и суд, и курва и криминалац... само реците шта треба.
Он је најбољи доказ да се Политика преселила у Медије. Да је Народ, који је Демос, остао без свега па и без Политике у коју је, тако, крваво и жртвенички, полетио.
Дакле.
Та свеприсутност у Медијима, који су безначајни, по тиражу и политичком утицају, јер таблоидитет није политички ток, значи само једно.
Док се тамо површина мрешка, испод површине цунами се крчка.
Западни деструктори обављају посао.
Док Балоначелник „јебе“, спрема се велики изборни посао у Републици Српској, за који он не зна и није ни предвиђено да зна.
Није у тој ситуацији само Балоначелник Јебач.
У истој је и Мирко Дркаџија.
Ни он не зна шта се испод ради, док будалаше против Републике Српске.
То је та фиранга иза које и испред које теку одвојени токови. Двије одвојене Стварности. Они који су иза мисле да је знање оно што на цести виде. Оне који су на цести, ккурац боли ко је иза Фиранге.
Једини српски спас и нада, још је владајућа Странка у Српској.
Велика Странка може зауставити негативне трендове и водити Политику као национални а не Таблоидни Посао.
Ако хоће и може. А и једног и другог је свакодневно, све мање.
У Србији, нема такве могућности. Изгубљена је занавијек.
Зато, један Твитераш рече да би од свих Српских Земаља, најрадије погинуо за Републику Српску.
Док ви држите свијећу једној Прилуди, Ћоркану.
Матер вам јебем.

 

СРБИ МОРАЈУ ДА СХВАТЕ
ДА НА ВЕЛИКИМ РАСКРСНИЦАМА
ДРУГИ ПОСТАВЉАЈУ ЗНАКОВЕ
АЛИ ДА СУ САМИ ОДГОВОРНИ
ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ

 
Балкан је, неоспорно, једна таква Раскрсница.
Небитна, али велика.
Срби, ако су дошли на Балкан, зајебали су се.
Ако су на Балкану настали, зајебали су се.
Нису га знали искористити.
Погрешно је да су Срби увијек били на Правој Страни Историје.
Али се то не може укратко образложити.
Прошли пут, у Нацистичком Рату против Свијета, једни су хтјели тамо, једни онамо, окретали знак, гинули око њега.
Запад је то искористио против Срба.
И још користи.
Шта Срби, у међувремену, чине.
Чине то исто. Раде против себе.
Педесетпрва је, а они хоће у Четнике.
Срби, Вучићева Србија, као и претходне посткомунистичке Србије, не зна куда ће али зна да даје гузице Западу.
То што Српска држи везе са Русијом, то не може да претегне на другу страну.
Вучићева Србија форсира везе са Бриселом, Вашингтоном, Тираном, Пираном, Сарајевом, Анкаром... Кину пушта кад мора. Русији иде кад треба Гас и двије Ракете.
То је потпуно промашена оријентација.
Запад се не може избјећи.
Али можеш учинити да Запад долази теби.
И да стално даје знаке да му требаш.
Тако ће ти цијена скакати и код Запада и код Руса и код Кине.
Овако, Вучићева Србија стално показује да нема цијену, да је цијена Нула.
У том бесцијењу, у тој безглавости, Србија је начинила наизглед ситну погрешку.
Пустила је Турску на Српску Земљу.
Што може Србију коштати Санџака а Србе овдје, Републике Српске.
Дај боже да Ердоган не поживи довољно.
Срби су такви какви су.
Као и други Народи.
Само их једна ситна ситница дијели.
Немају Државнике.
Не могу да одњегују Државнике.
Једино су Државници одговорни за Раскрсницу.
 
 

 

КАД ИДЕТЕ НА САРАЈСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ
ТО ЈЕ КАО КАД ИДЕТЕ ЏЕЛАТУ НА ПАЊ
И НОСИТЕ ЕГЕ ДА НАОШТРИТЕ СИКИРУ

 
Који вам је курац.
Политика јесте компликована.
Али је, у суштини, два и два.
Да нисам ономад предложио да СНСД не иде на БНТВ и да се на томе није инсистирало, БНТВ и би данас био замаскиран као Српска Телевизија.
Како нисмо, са БНТВ, за исту Државу, тако и са Сарајским Телевизијама нисмо у истој Држави.
Самосталност није само Декларација о независности. Или Међународно Признање.
Самосталност је свакодневна.
Никаквог разлога нема, да било ко из Републике Српске иде на сарајевске телевизије, БХТ и остале, и федералне.
Нити је то српска публика, нити је то српско бирачко тијело, нити је то тржиште коме треба информација о Српској или о ставу.
То су Истребитељи Срба и Српске.
Они све чине да Србе оставе у унитарној БиХ, како би их могли истријебити, или политичким унитаризмом или у случају Рата.
Они нас не гледају као Србе.
Зато Србин не треба тамо да иде.
Као и на другим пољима тог њиховог Државлука.
Репрезентације.
Спортистима из Српске, Србима треба забранити учешће у било којој репрезентацији БиХ.
Спорт није у Десет Дејтонских Надлежности.
Колико вијекова треба Србима да схвате да муслимани, сада се кажу Бошњаци, више од вијека воде истребљивачку политику према Србима.
Не само Политику, већ и Практику.
Дејтонски Споразум, његов Устав, дао нам је дозволу и темељ Самосталности Српске.
Верификовао, Међународним Уговором, Државу Српску.
Која је као Држава стигла у Дејтон.
Коме сада треба да се улизујете.
Од кога да чекате Баклаву.
 

 

ВРИЈЕМЕ ЈЕ НА СТРАНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
ЊЕГУЈМО И БИРАЈМО ЉУДЕ

 
Запад је начинио катастрофалну грешку кад је срушио Берлински Зид.
Та се грешка, више, не може исправити.
Сарајево је начинило катастрофалну грешку када није пристало на тројну подјелу Социјалистичке Републике БиХ.
Та се грешка више не може исправити.
Дејтон је, за Сарајево, био грешка.
Иако, другог избора нису ни имали.
Онда су из те грешке, ушли у хиљаду грешака.
Није Краљевство за Пјешака.
Шаховску партију никад не завршавају такви.
Није Држава за Политику пуну грешака.
Од свега што је Сарајево имало на тацни, у противсрпском Распаду СФРЈ, сада није остало ништа.
То је дефинитиван доказ да је тадашња оријентација Сарајева, од Жртве Мира за БиХ, до постпаришке Унитаризације и данашњих дана, била погрешна.
Сарајево, једино, на располагању има Српске Издајнике.
Ескобарце Републике Српске.
Ну. То је врабац на грани а говно у руци.
Избори сљедеће године биће Полом Илузија.
И за Сарајево и за Опозицију Српске.
Неразумљиво је како Сарај Чадор не може да схвати вријеме.
Мада је то образложиво. Та постотоманска свијест генетски је  надограђена као трајање и стајање.
Само неразумљивије од тога је, како Опозиција у Српској не схвата да је Вријеме БиХ прошло.
Вријеме, гдјегод се запути, иде споро.
Чак и током Рата, вријеме иде споро.
Али. Четвртина Вијека је довољна да се схвати.
Република Српска мора рачунати са том чињеницом.
Стога је пресудно да се иде корацима Рационалног Национализма. Да се користе све могућности и свако ко није против.
Да се његује Самосталност и Нацицонализам као услов Опстанка.
Да се, разумно, кидају све везе са Етном Унитаризма.
Да се не гледа преко Тарабе, шта Бакираши раде.
Да се његују Људи Самосталности. У Култури. У Политици. У Управи. У Безбједности.
Пред нама је још сто офанзива.