ПРИЈЕКА ЈЕ ПОТРЕБА
СРБИМА ПРЕДОЧИТИ
ДА ЈЕ ПОЛИТИКА ОЗБИЉАН
НАЦИОНАЛНИ ПОСАО.
КО ЧИНИ СУПРОТНО,
РАДИ НА ИСТРЕБЉЕЊУ СРПСТВА.

 

Кад у Медијима видим, на Морталима, слике Балоначелника Бањалуке или оне србијанске Лезбане, чврсто сам увјерен да декретом треба препјевати онај стих у, Срамоти се, Српски Роде.
Народ најбоље живи кад се најмање петља у Политику.
То, можда, није тачно, јер ће неко рећи да је Политика Демократија а Народ је Демос и мора да буде у Демократији цртица Политици.
Ну. Комунизам у СФРЈ, то је доказао.
Сада доказује и Кина.
Партија ти је Отац а Држава Мајка.
Да ли може без Оца и без Мајке.
Може. Као у Америци.
Послије распада Сфрј Комунизма, мада Комунизам није тачна ријеч, Народ је масовно пуштен у Политику.
Народ је помислио да је он заслужан за то, да је он изборио улазак у Политику. Да је Публика способна да сиђе на терен, отјера Играче и Судије, и игра Фудбал.
За то вријеме, Губари су појели Бога.
Кад је Народ схватио да нема Лопте, било је касно.
Данас имамо једноставну, наручену, циљану, ситуацију.
Политика је пресељена у Медије.
А Медији су пропали.
Народ мисли да је то што се види у Медијима, Директан Пренос њихове Игре.
По цијели дан гледају хоће ли видити себе како дриблају на средини терена.
За то вријеме, Западни Деструктори и Домаћи Дупедајци, раде посао Националне Издаје.
Граде Странке, праве Побједе, распродају Земљу, крчме Србију, даве Српску.
Како је изабран Драшко Станивуковић. Није на Изборима.
Како је дошла Ана Брнабић. Није на Изборима. Није Политиком.
Ну. То су само почеци Срамоте Срба.
Зато сада, умјесто Градоначелника Бањалуке, Српске Западне Пријестолнице, имамо Лажног Јебача. Коме Баба даје упуте шта да јебе.
Стварност је, нажалост, другачија.
Оно што се прича у Бањалуци, о Балоначелнику, и његовим сурадницима, није допуштено, ни у овом времену, написати.
Али, Медији тјерају своје.
На Операцији Балоначелник Јебач, тачно се види који су Медији под шапама Запада.
Некад то изгледа да су тамо уредници плаћени, на црно, да то раде. То је спорадично. Ради се о Мрежи која мора да извршава Губарске Пројекте.
Трендови су очити.
Некада озбиљни бањалучки Портали, постали су Просрали па, онда, Мортали.
Нису више у игри.
Један Блогер је препуштен сам себи и свом рекетирању. Тачно се види кад почне о некоме писати а кад престане.
Преко њега, више, не иду Губарски Токови и Анархични Канали.
У Србији, Медији су концентрисани на Таблоидне Телевизије са Националном Фреквенцијом. Занимљива је та синтагма, Национална Фреквенција. Сугестивно натура да је то националано а не оно што је државно, званично. И сам Вучић напада РТС. Државну Телевизију.
То значи да напада Државу Србију.
Иде на Таблоидне ТВ, јер ту може да игра Ћоркана. На Државној би требао да буде Државник. А то није и не може.
Новине, које су блатоидни врх, спале су на 50.000 тиража.
И одавно живе на Блатоидним ТВ и на интернету.
Вучић је заузео сав медијски простор.
Он је и државник, и фудбалер, и прогностичар, и истрага и суд, и курва и криминалац... само реците шта треба.
Он је најбољи доказ да се Политика преселила у Медије. Да је Народ, који је Демос, остао без свега па и без Политике у коју је, тако, крваво и жртвенички, полетио.
Дакле.
Та свеприсутност у Медијима, који су безначајни, по тиражу и политичком утицају, јер таблоидитет није политички ток, значи само једно.
Док се тамо површина мрешка, испод површине цунами се крчка.
Западни деструктори обављају посао.
Док Балоначелник „јебе“, спрема се велики изборни посао у Републици Српској, за који он не зна и није ни предвиђено да зна.
Није у тој ситуацији само Балоначелник Јебач.
У истој је и Мирко Дркаџија.
Ни он не зна шта се испод ради, док будалаше против Републике Српске.
То је та фиранга иза које и испред које теку одвојени токови. Двије одвојене Стварности. Они који су иза мисле да је знање оно што на цести виде. Оне који су на цести, ккурац боли ко је иза Фиранге.
Једини српски спас и нада, још је владајућа Странка у Српској.
Велика Странка може зауставити негативне трендове и водити Политику као национални а не Таблоидни Посао.
Ако хоће и може. А и једног и другог је свакодневно, све мање.
У Србији, нема такве могућности. Изгубљена је занавијек.
Зато, један Твитераш рече да би од свих Српских Земаља, најрадије погинуо за Републику Српску.
Док ви држите свијећу једној Прилуди, Ћоркану.
Матер вам јебем.