КОРОНА ПОПУШНИЦА,
РАСТ ЦИЈЕНА
И ЛАЖНА ДРЖАВА,
НАЈБОЉИ СУ ИЗБОРНИ ПОМАГАЧИ

 
Одмах да напоменем да БиХ није ни Лажна Држава, није ни Држава, није ништа, и Наслов се не односи на њу.
Ну.
Хрватска и Србија су одличан примјер за тај слој Земаља.
Иако изгледа да су различите једна од друге.
Добро, Хрватска нема Вучића. Али мора да се помири са тим да Вучића не може да има свака Земља.
То може само Србија.
Некако истодобно је објављено да се уводе Корона Попушнице, и у Србији и у Хрватској.
У Хрватској је то право освјежење.
Послије наплавина вијести о Мати Римцу.
Као и у Србији.
Досадио, брате, тај раст БДП на мотању каблова око ексера без глава.
Корона Хистерија, Корона Тортура, Корона Контрола, срачуната је да ослаби Кину и уништи Трампа.
Ну. Нису мање значајне ни циљане и предвиђене нус појаве.
Економска ерозија средњих и мањих земаља, рушење преосталог Суверенитета Држава, дресирање и покоравање Јединке. Све су то предуслови за глобалистичко обликовање  лажног друштва и вјештачке, туђе, Државе по мјери и по жељи.
У Хравтској, у Корона Тортури, јача ХДЗ.
За тај процес, његов почетак, није заслужна Корона.
Али се показала као изванредан адитив.
Нестао Бандић. Пуко онај Пјевач. Можемо тражи Афричку Шљиву. СДП се распада тако да се ни Рачан више не окреће у гробу.
ХДЗ има отворен пут.
Људи, у Масовној Хистерији, мање вјерују мањима и немоћнијима.
Стабилна Власт и моћ на Политичкој Сцени, дошла је као на тацни. Без икаквог напора и заслуга Хадезеа и Пленкија.
Чак је и Милановић постао Хадезеовац по оријентацији.
У Србији, нема шта нема.
Али. Вучић сере ли сере и не да се ометати.
Ладно је увео Логор Вакцинисаних. Отвара се у десет навече.
Са најавом да ће се ићи даље и да ће бити још боље.
Улична Србија изађе мало да шета. Почело је. Готов је.
Дијана труне у затвору.
Опозиција ћути.
Српска Листа гласа.
Срби се дресирају успјешно. Успјешније него што се тестирају.
Сљедеће године су Избори.
Вучић само има бригу да види колико ће гласова дати неком другом.
Суштина је у Дресури Бирача. У Покоравању.
Свако се забави о себи. Неки практични проблем, кретање без Попушнице, надвиси све остале. И човјек почиње да лијеже и устаје са мислима, Само да не буде горе.
Не примјећујући да је, већ, тог јутра, горе.
Тако његова свијест, подсвјесно, почиње да се бори за Статус Кво.
Не Таласај.
Статус Кво, Не Таласај Људи, најбољи су и најсигурнији Гласачи Власти.
То ће се све показати, и у Србији и у Хрватској у наредних годину, двије, три.
Уз напомену, да Меркелова, њена Странка, није отишла због Корона Хистерије. Већ због Миграната.
 

 

НЕ МОЖЕ САРАЈ ЧАДОР
ТЕРИТОРИЈАЛНО
ДА БУДЕ ВЕЋИ У МИРУ
 НЕГО ШТО ЈЕ БИО У РАТУ

 
У Сарајску БиХ не вјерује, више, ни Бакир Изетбеговић. Комшић се бави будаласањем. Лагумџија умро. Никшић се јавља однекле.
У Сарајску БиХ вјерује још само српски тројац, Мирко Шаровић и Младен Бореновић.
Темељна практичнополитичка грешка БиХ, почела је оног тренутка када су муслимани схватили да су Хрвати њима придодати, дати на располагање и Курбан, како би се истријебили Срби из БиХ. Која ће, онда, бити њихова, муслиманска, Алијина, декларацијска.
У Дејтону су још имали времена да схвате да то није тако.
Да је Федерација Федерација, муслиманско-хрватска федерација.
Да је Република Српска прихваћена и призната као Држава.
И натјерана да бивствује у оквиру БиХ, међунароно признатог празног простора између Србије и Хрватске.
Пошто у Дејтону то нису схватили, покушај Запада да БиХ територијализује за НАТО, путем Ешдауна, сарајским муслиманима је био још слађи од сваког шербета.
Хладна глава је и тада могла знати да то води у ћорсокак.
Не можеш наметнути и државу, и језик, и војску, и геноцид, и нацију, и институције, и власт... све мимо Устава.
Наметање има потенцијал док је екстерно.
Чим почне да функционише интерно, долази до великих застоја.
Нема силе која може да то одржи без уставног и државног покрића.
Тако се Сарајмуслиманима, званично Бошњацима, догодило да им се у Миру, вратила Ратна Република БиХ.
Они, у Сарај Чадору, данас имају Републику БиХ као и у Рату.
Имају све а немају ништа.
Немају Хрвате у Федерацији.
Немају Републику Српску.
Немају подршку Запада и ЕУ.
Вашингтон овдје шаље излизане протуве а ЕУ девадесет година понавља исту фразу.
Не знам како им се фајл, из ког то преписују, није досад потпуно излизао.
Сарај Чадор је спао Курцу за уши.
Много млађег сијета не зна шта то значи.
То значи да им је ућерано до Јаја.
Јаја су уши курчеве.
Спао, док је остао на Шаровићу, Вуакновићу и Вучићу.
Бакир се захваљује Вучићу за неку изјаву.
И најдобронамјернијим треба да буде јасно да је БиХ пропала.
Док је на Вучића спала.
Сарај Чадор мисли да Република Српска ни Кисеоник не може да набави или произведе, без БиХ.
То одражава сву политичку плиткоћу тог неполитичког конгломераторијума у Сарајеву.
То је примитивна ментална категорија Самобогомданости.
Без Бошњака, овдје не би било Срба ни Хрвата, стоке, амеба, баја сјаја и кисеоника.
Процес који је, симболично, почео са Агенцијом за лијекове, почео је одавно.
Он се неће зауставити.
Може се успорити, санкционисати, ометати.
Али, никад више неће стати.
Политички Трендови се не враћају.
Могу да иду узбрдо или низбрдо, али назад никад не иду.
Што значи да ће у БиХ тећи два паралелна процеса.
Република Српска ће се опскрбљивати својим Дејтонским Државним Надлежностима, ДДН, и тако градити своју НДД Сферу.
Сарајево ће задржавати своје Беха институције, као што су послије Рата, све прогласили босанскохерцеговачким. Али ће оне имати надлежности само у Сарај Котлини. У Тузли, Бихаћу, Мостару... тешко.
ЕУ и Запад ће долазити у Сарај Котлину, и међусобно ће се називати војводом и сердарем. И одлазити.
А након тога, на сцену, опет, , за акшама, ступају касабалије и ћоркани.
Сарајмуслимани су, дефинтивно, остали сами.
Од себе су отјерали и Хрвате, који су им ваљали главе и то мало државе.
Сарајмуслимани, њихово политичко и вјерско вођство није схватило Први Закон Физике.
Док си против Срба, сви су с тобом.
Кад Запад није против Срба, нико није с тобом.
Останак Републике Српске као Државе, у Дејтону, био је знак да је та фаза истребљења Срба завршена.
Ратиште се преноси даље. У Србију, Црну Гору и на Косово.
Сарајево, више, није значило ништа.
И данас не значи ништа.
Јер, ништа у тој противсрпској борби не може да допринесе.
Сарајево ће бити заборављено.
Република Српска треба да настави овим путем.
Борба ће бити дуга и тешка.
Јер је истовремено и борба за Државу и за Опстанак.
Политичка селекција се мора вршити на чистом опредјељењу за Државу Српску.
Хрвати у БиХ, Херцег Босна, Хрватски Народни Сабор, морају наставити своју борбу против смрдљивог Унитаризма Сарајева.
Помирбени Човић није достатан.
Сљедеће године, на Изборима, поред стратегије за Хрватског Члана Предсједништва, било би добро да се организују Избори за Хрватски Народни Сабор. Како би ХНС постао Парламент.
Српска треба бити приправна на властиту Организацију Избора.

 

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
СТРАТЕШКИ БИ БИЛО
ПУСТИТИ ОПОЗИЦИЈУ
НА ДРЖАВНУ ТЕЛЕВИЗИЈУ

 
Највећи проблем Власти је што ништа друго не зна осим да влада.
Никако не могу да схвате да су приморани да се муче на Власти и да треба и другима да омогуће да се муче.
Опозицији, на примјер. На Телевизији.
Да сам ја Циго, ја бих тим Коњима, отворио врата РТРС-а.
Гдје су се они, до сада, на којој Телевизији, прославили, гдје су убили бога у Власти, гдје су нешто понудили.
Нигдје.
Онда их пустите.
Нису ни Гледаоци РТРС-а ништа Богу скривили.
Шаровић, рецимо, сат и по. Водитељ, само, уљудно постави по које питање. Са нагласком, Како објашњавате то, Како би требало, Господине Шаровићу.
А, Шаровић сере, сере... Камермани  покривају  технику.
Бакир зове из Сарајева. Питања Гледалаца. Подржавам вашег уваженог госта. Имате ли питање за госта. Нема, само Селам. И за Вучића Селам.
А, кад поменух Вучића, он ми је, коначно, отворио очи у погледу Опозиције Српске.
Знао сам да су суманути, али да су елемнтарно глупи, нисам знао.
Њихов Апарат Мишљења, Могућност Схватања, Метод Разумијевања, Разложност... на нивоу су Политичких Примата.
То може да се објасни.
Они немају никакве референце, искуства, постигнућа, борбе, побједе, посртања, губитке...
Шаровић, Бореновић, Вукановић, Тривићка, Станивуковићка, Иванићка... никад ништа нису радили, никакву битку водили, и ни добили ни изгубили.
То су Лелемуди.
Такви људи не могу ништа да разумију.
Вучић, који прича упразно, који сере, не по камерманима, него по цијелим Телевизијама, који никад не прича у интересу Срба и Српске, за Опозивију Српске је неразумљив.
Они не разумију Вучића а хоће да разумију и да воде Републику Српску.
Вучић је у изливу своје неартикулације, изјавио да је он за Дејтонски Споразум, да је за све што се три Народа у БиХ договоре, да је он за Целовиуту БиХ и да је за Целовиту Српску у оквиру БиХ.
И онда излијећу Опозиционари у Српској са тезом како се Вучић одрекао Додика и како је Додик остао сам. И како је готов. И Русија га је оставила. Иако је званично саопштила да ОС БиХ, нису Дејтонска Категорија.
Треба бити добро перверзан па  мислити да ће конзументи таквих изјава да вам повјерују.
Несхватљиво је да се тако настоји понизити обичан Бирач.
Да је Додик питао или чекао Вучића, никад се овај Процес Самосталности не би поменуо ни покренуо.
А Додик би на Изборе у Српској ишао са Плакатима, За Целовиту БиХ.
Вучић не смије ништа да каже. Јер чува своју гузицу на власти.
И таквог Вучића читати као концепт, као платформу, као политички став, приличи само Трију ШВБ.
Пустите их на Државну Телевизију.
Бирачи су паметнији од свих, и од оних на Власти и од оних који би на Власт.
Бирачи знају да су и они на Власти близу памети оних који би на Власт.
Само, у Власти су научили да ћуте.
А, ове Будале, немају другог посла већ да будалашу.
И Бирачи знају да би и на Власти будаласали.
Зато гласају за друге.

 

ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ,
ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ,
НЕМА НИКАКВО ЈЕДИНСТВО.
ПОРЕД ИЗДАЈЕ, ТО ЈЕ ВЕЛИКА
ОПАСНОСТ ПО СРПСКУ.

 
Они ће се, дакле, до Избора, утркивати ко ће више гузице да да Странцима Усранцима.
А, ако побиједе, даваће је још више, за фишек подршке тих истих Странаца Усранаца Запада.
Кад оставим по страни одуство Политичког Програма за Републику Српску, одсуство Националног Програма за Републику Српску, чисто Пробосанство које заступају, то нејединство ће имати неколико посебних посљедица.
▪ На површину ће испливати Противдодиковци.
Јер је то једино мјерило квалитета њиховог Опозицонарства.
Странци Усранци су им наметнули тај критеријум. Јер они и не знају друкчије да омогуће својим закулисним анархистичним апетитима да преузму кормила. Они увијек форсирају једног кривца. Милошевић, Путин, Додик, Гадафи, Садам...
Додику то одговара.
Праве му рекламу и себе праве будалама.
▪ Пошто нема никакве Политичке Идеје која их окупља, они не могу имати ни јединствено вођство. Шаровић је, за данас, сазвао Опозицију.
Он покушава да искористи хистерију коју су сами продуковали и да покаже да Опозиција дјелује.
У ствари, он покушава да себе наметне за Вођу Опозиције.
За Вођу Кандидата. Иде Шаран, води Кандидате.
▪ Како вријеме одмиче а Избори примичу, подијељеност Опозиције ће бити све већа.
Неком зинула гузица, неко разјапио грло.
Утицај Страних Служби, тиме ће да расте.
Систематско Васковићево форсирање Трија МТВ, Миличевић Тривић Вукановић, а пресија на Балоначелника, Шаровића и Бореновића, има се сматрати знакобитним.
Васковићева Служба има своје виђење.
Није то само питање уплата и доплата.
Бореновић се предао.
Док чујеш Бореновића на мјесту предсједника ПДП, знај да Анархисти, Тривићка и Балоначечелник, раде ко кртице цртица багери и мрмци.
▪ Сви, они, дакле, не рачунају на Бираче, на Гласаче.
А Организацију, страначку, немају ни СДС ни ПДП, да би сама функционисала. Немају у довољној мјери, ни близу, колико им треба Гласова.
То неоспорно значи да запостављају Народну Скупштину и број посланичких мјеста.
Гласове за појединачне функције, Предсједник Републике и Српски Члан Предсједништва, могу да добију само у екстремним ситуацијама, у јавној хистерији која ће окупити и извести на Изборе све оне који су Против. Уз, на неки начин, пасивизацију или колаборацију Есенесдеоваца.
▪ Треба очекивати још Протеста. Протест због БНТВ, Протест због Хармонике, Протест због Протеста.
Они, Опозиција, очекиваће неку помоћ од Сарај Чадора и Тајних Служби. У смислу неке репресије према Вођству Српске, према Територији Српске, неке акције СИПЕ... што би ПУАЗ Ћенифа, и Опозиција, представили као зло које су изазвале Власти Српске, које треба да оборе и да они засједну.
▪ Треба очекивати и већу међусобну Клаоницу.
У којој ће учествовати Шаровић, Тривићка, Вукановић и Балоначелник.
Иванић чека, маскиран у грмљу.
Када, тако исклани, и подијељени, изађу на Изборе, њима ће требати, ономе ко се пробије у прве кандидатуре, велика инвестицијска средства у Бирачке Одборе.
Биће занимљиво.
 
 
 
 
 

 

ИМА ЛИ САРАЈ ЧАДОР
ИКАКВУ ДРУГУ ИДЕЈУ
ОСИМ РАТА

 
Не знам зашто се крију снимке да су Комшић и Џаферовић, данас на сједници Предсједништва били у Униформи Армије БиХ.
Стотину пута сам помињао Хасу, који, у суботу, сједне на воз у Сарајеву и купеу каже, Ајмо одма о пићки, ја данас излазим у Подлуговима.
Стотину пута, јер се Сарај Чадор не може одмакнути од тог вица ни за још сто година.
Шта год се догоди у БиХ, са стране Републике Српске и одбране Дејтонског, дакле босанскохерцеговачког Устава, у Сарај Чадору одмах гракну извике, То без Рата неће ићи.
Сву своју јавност, бошњачку, успјели су да слуде тим вирусом.
Па чак и онако прибраног, промишљеног и ладнокрвног, визионарског, Мирка Шаровића.
И он гракће, Неће моћи без Рата.
Слуђени су обични Људи, Бошњаци, не само Кликсовци, слуђени инвалиди и бивши борци, слуђени ниски апаратчици који доказују патриотизам, слуђени Ителектуалци елите и лите. Слуђене Патриоте редом.
Патриотизам у Сарајском Рјечнику значи Унитаризам.
Тај феномен Рата који се најављује, а да нико није рекао да ће напасти Бошњаке, Сарајево, бошњачке Кантоне, Федерацију БиХ, има неколико значења и порука.
▪ Несигурност и страх у властиту позицију.
Бошњачка политичка и вјерска гарнитура, зна да о Држави и Политици не знају ништа. Да су незаслужено добили и то што је Насеобина БиХ, Федерација једне Федерације и једне Републике.
Знају да то, што сада имају, није утемељено, прије свега на Уставу БиХ. И да се лако може урушити. Јер је наметнуто и отето. И нема се чиме бранити.
Рат је замагљивање тог унутрашњег страха.
▪ Одуство Политичког Програма за БиХ.
Бошњачки Политички Програм, који је уткан у СДА, као најмоћнију Странку, иде за БиХ без Ентитета.
То је рушилачки, ретроградни, концепт.
У државним стварима све иде напријед, некад низбрдо, некад узбрдо. Али никад не иде назад.
▪ Потврђује османску реминисценцију.
Чији је, османски, главни програм био Територијализација. Освајањем, Истребењем, Потурчењем.
То и данас жели Сарај Чадор.
Прво Веселом Свеском, Сви смо Грађани, а сада и Ратом.
▪ Страх од Рата.
Обични Бошњаци знају да они нису за Рат. Никад нису ратовали. У Распаду СФРЈ су све имали узасе. Да није било тога, не би их уопште данас било овдје, сви би били у Бајагиној пјесми.
Данас су све те растјерали од себе. Нико више није уз Сарај Чадор.
Они, подсвјесно знају да би било какав Рат био и крај.
▪ Неспособност за Држву.
Што је у огрмном, неподношљивом раскораку са жељом да се има Држава.
Ну.
То, једноставно, није могуће.
Нико не може да има Државу а да нема Нацију.
▪ Помирење са Распадом, Разлазом, Расцјепом.
Бошњаци ће се оваквом Технологијом Рата, мало по мало, помирити са Распадом БиХ.
Она је већ распаднута.
Ради се, само, о томе да се то озваничи.
Република Српска, и Хрвати, треба само да иде корак по корак.
Све остало ће се обавити само од себе.