НЕ МОЖЕ САРАЈ ЧАДОР
ТЕРИТОРИЈАЛНО
ДА БУДЕ ВЕЋИ У МИРУ
 НЕГО ШТО ЈЕ БИО У РАТУ

 
У Сарајску БиХ не вјерује, више, ни Бакир Изетбеговић. Комшић се бави будаласањем. Лагумџија умро. Никшић се јавља однекле.
У Сарајску БиХ вјерује још само српски тројац, Мирко Шаровић и Младен Бореновић.
Темељна практичнополитичка грешка БиХ, почела је оног тренутка када су муслимани схватили да су Хрвати њима придодати, дати на располагање и Курбан, како би се истријебили Срби из БиХ. Која ће, онда, бити њихова, муслиманска, Алијина, декларацијска.
У Дејтону су још имали времена да схвате да то није тако.
Да је Федерација Федерација, муслиманско-хрватска федерација.
Да је Република Српска прихваћена и призната као Држава.
И натјерана да бивствује у оквиру БиХ, међунароно признатог празног простора између Србије и Хрватске.
Пошто у Дејтону то нису схватили, покушај Запада да БиХ територијализује за НАТО, путем Ешдауна, сарајским муслиманима је био још слађи од сваког шербета.
Хладна глава је и тада могла знати да то води у ћорсокак.
Не можеш наметнути и државу, и језик, и војску, и геноцид, и нацију, и институције, и власт... све мимо Устава.
Наметање има потенцијал док је екстерно.
Чим почне да функционише интерно, долази до великих застоја.
Нема силе која може да то одржи без уставног и државног покрића.
Тако се Сарајмуслиманима, званично Бошњацима, догодило да им се у Миру, вратила Ратна Република БиХ.
Они, у Сарај Чадору, данас имају Републику БиХ као и у Рату.
Имају све а немају ништа.
Немају Хрвате у Федерацији.
Немају Републику Српску.
Немају подршку Запада и ЕУ.
Вашингтон овдје шаље излизане протуве а ЕУ девадесет година понавља исту фразу.
Не знам како им се фајл, из ког то преписују, није досад потпуно излизао.
Сарај Чадор је спао Курцу за уши.
Много млађег сијета не зна шта то значи.
То значи да им је ућерано до Јаја.
Јаја су уши курчеве.
Спао, док је остао на Шаровићу, Вуакновићу и Вучићу.
Бакир се захваљује Вучићу за неку изјаву.
И најдобронамјернијим треба да буде јасно да је БиХ пропала.
Док је на Вучића спала.
Сарај Чадор мисли да Република Српска ни Кисеоник не може да набави или произведе, без БиХ.
То одражава сву политичку плиткоћу тог неполитичког конгломераторијума у Сарајеву.
То је примитивна ментална категорија Самобогомданости.
Без Бошњака, овдје не би било Срба ни Хрвата, стоке, амеба, баја сјаја и кисеоника.
Процес који је, симболично, почео са Агенцијом за лијекове, почео је одавно.
Он се неће зауставити.
Може се успорити, санкционисати, ометати.
Али, никад више неће стати.
Политички Трендови се не враћају.
Могу да иду узбрдо или низбрдо, али назад никад не иду.
Што значи да ће у БиХ тећи два паралелна процеса.
Република Српска ће се опскрбљивати својим Дејтонским Државним Надлежностима, ДДН, и тако градити своју НДД Сферу.
Сарајево ће задржавати своје Беха институције, као што су послије Рата, све прогласили босанскохерцеговачким. Али ће оне имати надлежности само у Сарај Котлини. У Тузли, Бихаћу, Мостару... тешко.
ЕУ и Запад ће долазити у Сарај Котлину, и међусобно ће се називати војводом и сердарем. И одлазити.
А након тога, на сцену, опет, , за акшама, ступају касабалије и ћоркани.
Сарајмуслимани су, дефинтивно, остали сами.
Од себе су отјерали и Хрвате, који су им ваљали главе и то мало државе.
Сарајмуслимани, њихово политичко и вјерско вођство није схватило Први Закон Физике.
Док си против Срба, сви су с тобом.
Кад Запад није против Срба, нико није с тобом.
Останак Републике Српске као Државе, у Дејтону, био је знак да је та фаза истребљења Срба завршена.
Ратиште се преноси даље. У Србију, Црну Гору и на Косово.
Сарајево, више, није значило ништа.
И данас не значи ништа.
Јер, ништа у тој противсрпској борби не може да допринесе.
Сарајево ће бити заборављено.
Република Српска треба да настави овим путем.
Борба ће бити дуга и тешка.
Јер је истовремено и борба за Државу и за Опстанак.
Политичка селекција се мора вршити на чистом опредјељењу за Државу Српску.
Хрвати у БиХ, Херцег Босна, Хрватски Народни Сабор, морају наставити своју борбу против смрдљивог Унитаризма Сарајева.
Помирбени Човић није достатан.
Сљедеће године, на Изборима, поред стратегије за Хрватског Члана Предсједништва, било би добро да се организују Избори за Хрватски Народни Сабор. Како би ХНС постао Парламент.
Српска треба бити приправна на властиту Организацију Избора.