БиХ ЈЕ СУДАР СВЈЕТОВА,
САРАЈЕВО
НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ
ИЗМЕЂУ ДВА
МЛИНСКА КАМЕНА

 
Сарајево, муслимани, њихово вјерско и кобива Политичко Вођство, увијек су неком служили.
Тај дугорочни, дугостољетни, тренинг, претворио се у дресуру а потом у трагедију.
Отоманској Империји, Аустроугарској Царевини, Ендехазији, Хитлеровим Нацистима, Комунистима, разбијачима СФРЈ, гдје они нису били ни рачун, ни крчмар, ни конобарица коју ће неко уватит за гузицу... Сада служе Бакиру.
Али. То није све. Шаровић, исто, служи Бакиру.
Јучерашње одашиљке из Сарајева и Бањалуке, гдје је Вијећница у бојама Заставе Палестине а Палата Предсједника Републике у бојама Заставе Израела, најбоља је политичка и геостратешка анализа Босне и Херцеговине.
Не може опстати.
Не може опстати узимајући Хришанску Земљу.
Овдашњим муслиманима је најбоље било да су, као и други, отишли за Отоманском Империјом.
Послије тога упадају из грешке у грешку.
У Распаду СФРЈ, сви су били уз њих.
Они су тако мислили.
У суштини, били су против Срба.
Али. Прихватимо да су били на страни муслимана.
То је било прије само тридесет година.
Данас, више нико није са сарајевским муслиманима.
Са њиховим вођством.
Изгубили су све савезнике.
Посљедњи је отпао Бајден. Наки Бајден.
За многе од њих, Сарајево је само умислило да су савезници.
Једноставно, не разумије како функционише тај векер.
Зашто су се осули Есесовци. СС. Сарајевски Савезници.
Зато што ту нема никакве дугорочне политике, националне политике, оријентације на коју се може ослонити. Иако је то све, у геостратешким размјерима, ситно, преситно.
Апсурд Сарајевске Политике, сада, у томе је што подржава Палестину а од Републике Српске жели да начини Палестину.
Вјерски конектор не може да буде озбиљан програм у националним и државним пословима.
Добро, ту нема ни Нације ни Државе.
Заставске боје у Сарајеву и Бањалуци, знак су нечег много дубљег, од дневних опредјељења према локалним сукобима. Говоре више од хиљаду језика.
То треба да буде опомена обичним муслиманима у БиХ.
Вјерско и Политичко Вођство, њихово, то не може да схвати.
Запад то схвата, зато се читаво вријеме тако и понаша према њима.
Опомена да од Босне и Херцеговине, тројне, нема ништа.
Опомена да од њихове Босне и Херцеговине нема ништа.

 

РУКОВОДСТВЕНИЈЕ СДС-ПДП
ИДЕ У ЦРКВУ, АЛ КЛАЊА

 
Странка Дудук Станића и Партија Добрих Подвала, немају проблем са Влашћу, са Републиком Српском, са Политичким Програмом... они, њихово Руководственије, имају проблем да Људима у Српској, својим Бирачима, и малобројном Чланству, објасне да су примили Ислам.
Њихово понашање у Народној Скупштини, око безазлених питања као што су одбијање Инцковог Ултиматума о Одликовањима и одлуке да се покрене Иницијатива за разговоре двије Стране у БиХ, Српске и Федерације, и Три Народа, о будућности БиХ, не може се подвести ни под опозиционарство, ни под политички програм, ни под тактику дневне политике...
То је Издаја.
Гола Издаја.
То Власт треба тако да категоризује.
Не треба да се боји неких подјела у Српској, код Бирача, код Срба.
На Основу Издаје не долази до Подјела.
Ако има среће, долази до Вјешала.
Бирачи СДС и ПДП, у које не убрајам оне који су Противаши и на разне начине Плаћеници, добро разумију шта СДСПДП-ово Руководство ради.
Зато се те Странке урушавају и осипају.
Знају да би, ако сутра дођу на Власт, ону Чавићеву цифру од 8.000 преправили на 16.000.
И лансирањем и поткрепљивањем тезе о Издаји, помаже се Бирачима. Даје им се нека доза охрабрења и подршке, даје им се јавни аргумент.
Кад ја смијем рећи да је Вучичћ Издајник, зашто ви не смијете рећи да су Шаровић и Иванић Издајници.
Њих двојица, пак, у овој срамоти СДС-а и ПДП-а у Народној Скупштини, нису стали Пред Свој Народ.
Мудро су прећутали то, преспавали.
Шешићу су дали да их пере од балеге и гована.
А Иванић је Бореновића, класичног аматерског аналфабету, истурио за Пријеседника, СТЈЖ.
Чим видим да се Бореновић зацрвени ко мајмунско дупе, знам да није дорастао ситуацији, и да то зна. И да зна да су га гурнули на слијепи колосијек.
Ако СНСД од оваквих изгуби Изборе, сви Органи Странке, треба да се самоповјешају уз најфреквентније путне правце.
Политика више није комитетска.
Није племенита вјештина бокса.
Противник се почиње тући кад посрне или кад падне.
Зато их сада треба дотући.
Треба Јавности у Српској јасно и милион пута до Избора, рећи да се ради о Издаји Републике Српске и Издаји Српства.
Тиме ће се потући и противсрпски ракетни систем БАХРО, Бакируша, Амамб, ОХР.
И усрано замешатељство Београда.
И помоћи људима да одустану од СДС-а и ПДП-а.
Јер то, више нису странке учених и националних људи.
То су странке Станића.

 

ИСКЉУЧИВИ ПОСАО
АНАЛФАБЕТСКОГ
НАЧЕЛНИКА БАЊАЛУКЕ
ЈЕСТЕ РУШЕЊЕ ДОДИКА
И ПРЕДАЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Дабоме да је он, у том мозаику, тек један каменчић.
Али ме чуди да још није у Градској Управи формирано Одјељење за рушење Додика.
Јебеш киоске и монтажне терасе.
Најава Commedia in piazza, у Бањалуци, гдје ће у центру града бити изграђен Болесни Опозициони Дизниленд са макетама свих фирми које су повезане са Породицом  Додик, није више смијешно и жалосно бауљање по одговорним дужностима Градоначелника Главног Града.
То је озбиљна узурпација Бирачких Права и преваром добијених Гласова.
Демократија има велику ману која се показује дан послије избора.
Слободна бирачка воља, слобода избора, већински број гласова, завршавају се са затварањем Бирачких Мјеста.
Већ од сутра, Бирачи немају никакву могућност да контролишу онога кога су изабрали.
Прича о скупштини, парламенту, јавности, медијима... то оставите онима који приступе НВО, узму флашицу воде и носају је ко прилуде.
Прво пролазно вријеме контролише се кроз четири године. На новим Изборима.
А за четири године, може се почети и завршити Рат.
Стога је умоболно Градоначелника бирати на директним Изборима.
Тако се ствара апсолутни несклад са Одборничком Скупштином. У корист Градоначелника.
То је убацивање металне Коцке у Диференцијал.
Најпригодније рјешење је избор Градоначелник и Начелника Општине у Скупштини Града и Општине.
Лако се бира, лако се контролише, лако се мијења.
С тим да највећа Странка у локалној скупштини, треба да има додатна три гласа, а друга, два гласа, само у случајевима смјене старог и бирања новог Градоначелника, да би се умањио ефекат куповања одборника гдје један доноси превагу.
Овако, Градоначелник је заштићен ко Међед.
Јасно је да је Бањалука појела говно.
Бањалуци то није јасно и неће никада бити јасно.
Она је гласала не само против себе већ и против Републике Српске.
Пресија на Додика, са Три ББ, једнако са мјеста Болесног Балоначелника, као и са Болесног Блога Васковића, као и са Болесне БН, има једину сврху да се разбије бирачко тијело СНСД и добије мјесто Предсједника Републике.
Шта се сада може учинити.
Веома мало.
Опозив Градоначелника је ризичан посао, као и увијек и свуда.
А увијек се може искористити као Представа Жртве. Ја сам добио највише гласова Мог Народа а они ме сада руше.
Скупштинска Већина у Бањалуци, за Бираче, није Власт.
Бирачи, овдје, не разумију синтагму Највише Законодавно Тијело.
Све борбе СНСД, и Додика, против Унитаризације, нису енергија која иде према онима који су незаинтересовано против Власти.
За многе политичке теме, Бирачи су или слијепи или незаинтересовани.
Нема Брајеве Азбуке за то.
Великим Политичарима, Мудрим Главама, у СНСД-у, исподнижења је да се боре против Аналфабете Аматера.
Као што је срамота оне из ПДП и СДС да га подржавају.
А он јаше Бањалуку, ко Магарца и ради посао за Сарајево, Запад и Вучића.
Много ће бијелих крвних зрнаца, добро организованих, требати да се та инфекција побиједи.
Што неће спасити Бањалуку да четири године буде гужена.
 
 
 

 

СВЕ СЛАБОСТИ
СРПСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА

 

Није свачије кроз Село пјевати.
Не лаје Пас због Села, већ због себе.
*
У том оквиру се крећу сви Балкански Национализми. А нарочито српски.
*
◘ Слабост је то што о Српском Национализму говоре, и иментују га, други а не Срби.
◘ Српски Национализам је без националне подлоге, без интелектуалне дугорочне пројекције.
◘ Српски Национализам никад није узео у обзир Српску Државу. Нарочито не Државу Србију.
Лансирана теза Сви Срби у једној Држави, коју су непријатељи Срба једва дочекали и они је енормно проширили, јер може добро послужити за оцјену Срба као Агресора, флуидан је национални Концепт. У ствари, самоубилачки концепт.
Тај Национални Концепт је ослабио Србију, Државу Србију, Србијску Свијест о Држави и олакшао препуштање Косова.
Тај флуидни Национални Концепт је омогућио лутање Книнских Срба, Срба у Хрватској уопште, њихову употребу и њихов нестанак.
Тај аморфни Српски Национализам је довео до несхатања Републике Српске, као друге Српске Државе.
Допринио је одсрбљавању у Црној Гори.
◘ Национализмом не могу да се баве сви.
Као што публика не може да сиђе да игра фудбал умјесто 22 играча на терену.
Управо такав масовни, банални, кичерски, Нацицонализам су пропагирали Шешељ-Вукови замагљивачи Српских Перспектива, тражећи помоћ у неким прошлим и заборављеним људима и Странкама.
Квалитет тог Шешељ-Вуковог Национализма је не само безвриједан већ је био погубан за Србе. И Србију.
Квалитет тог Шешље-Вуковог Национализма видљив је у нестанку њихових политичких организација, њихове идеолошке и програмске потке и претварању Радикала у гомилу меса једног човјека или у обичног једночупавог отвореног слугана Западу.
◘ Српски Национализам је без Националног Програма и Националног Интереса. Којег би требале да проводе и слиједе, некад застајкујући, некад чекајући, некад убрзавајући, све Власти.
НП и НИ нису ствар дневне политике, политичке борбе и страначке борбе пијетлова.
У Србији је, управо обрнуто.
◘ Српски Национализам никад није био ни краткорочно ни дугорочно Рационални Национализам.
Ни код уласка у краљевину СХС и код напада на Вуковар.
◘ Српски Национализам је увијек тежио некој општој завјетрини, самосажаљивом исељеништву и појединачној жртвеној јанпалаховској манифестацији, него озбиљном политичком раду.
Тако су Масе анестезиране, не схвативши такве поступке, а Владарима је отворен пут без сметњи. Једнако Титу, као и, данас, Вучићу.
*
Све то је породило слабљење Србије, Државе Србије.
Што се, ономад, као слаба Социјалистичка Република Србија, уз пристанак и одобрење Срба Србије, одразило на ратну судбину Срба, а данас, као слаба евроунијска Србија, на судбину Државе Србије.
Интелектуално језгро, Политички Људи, нови, нововјеки, морају у Србији формирати Национални Програм и Национални Интерерс Рационалног Национализма.
И не правити Естраду и Задругу од тога.
Ни тренер фудбалског тима не разговара о тактици са свим играчима на терену. Разговара са два или три.
Један од тих је Српска Православна Црква, која ће то у свом трезору чувати боље од сваке Странке.
И сваком ко дође на Власт, пригодно саопштити, ако не разумије, или подсјетити га.
Па, за Сто Година, биће резултата.
А можда и прије Србија роди Орбана.
 
 
 
 
 

 

СРБИ, СРПСКА И СРБИЈА,
ИЗМЕЂУ, НЕ ДИРАЈ НИШТА
И ЦРТАЊА НОВИХ ГРАНИЦА

 
Статус Кво, у народу познат као Не Чачкај Мечку, гвожђа су за Српски Народ и њихово територијално и државно обликовање.
Цртање Нових Граница обичне су Замке од лика за мале животиње.
Дабоме да ће свако рећи да ствари стоје потпуно обрнуто.
Ну. Не стоје, нажалост.
Срби су увијек страдали у стању Нечачкања. Кад је Статус Кво.
Јер се уљуљкају, омлитаве, копне, не раде ништа за себе и у своју корист. Ако раде, раде у туђу корист а на своју шкоду.
Комунистички Статус Кво, једна је од најпогубнијих епоха Срба.
Мада је он почео формирањем Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
Статус Кво, код Срба се још може превести и као Курац у ладној води.
Данас, након голгота Распада СФРЈ, када су посљедице по Србе трагичније него 45е, можемо, ваљда, видити куд то води.
Србија.
Тамо је политичка и државна трагедија.
Србија, кад кажем Србија, мислим на Вучића, нема стрпљења за дугорочну активистичку улогу у Националној и Државној Политици. Србији се жури да се ријеши Косова. Друкчије се не  може протумачити стално срљање, сад у Брисел, сад у Дијалог. Србија, као да не схвата однос снага у том процесу. Она је сама, сви су против ње. Она у тај процес иде без Русије и без 1244. Ни на Лоту не може да добије.
Република Српска.
Дошао је Хандке и тако нас разувјерио да смо живи зазидани.
Нико није уз нас.
Кад кажем Република Српска, мислим на Додика.
Сарајево живи у Илузијама Исламске Декларације.
Хрвати као оће Хрватског Члана Предсједништва а Сарајево као не да. У том процесу се држе Републике Српске. Колико морају. А и Српској је добро, да није Два један.
Србија глуми Српство.
Српска мора да је трпи.
Србија, овдје мало србује а не србује тамо гдје треба.
Република Српска такође показује нестрпљење. И стално упада у Замке. Те припајање Србији, те уједињење, те унија, те Статус.
Мислим на Додика.
Остали, сав божији Булументаријум, којем је Додик, као велики мрки међед, потро ограде, тарабе и плетере и омогућио им да, политички крезави, пасу млади купус и росну дјетелину, од чега се сваки дан улитају, јавно или ћутке, раде против Републике Српске. Били у Власти, били Опозиција.
Раде тако што или ћуте или су отворено пробосански оријентисани.
Индикатив је изјава извјесног Нешића који каже да Републику Српску ни једна Држава не би признала и да се треба држати Статуса Кво.
У том Статусу Кво, Сарајево ради против Републике Српске, никад не престаје.
Помињање уједињења, припајања, уније, са Србијом, такође ради против Републике Српске а јача БиХ. Мобилише и уједињује све оне који не знају шта ће са собом и са Сарајевом, па се, онда, постројавају против Републике Српске. Чиме се јача Босна и Херцеговина.
Република Српска треба да сваког дана ради на Самосталности. Да ради против неуставних институција БиХ, и тако разара вјештачку, неуставну, недејтонску БиХ, да се повезује са Херцег Босном доклегод јој то користи.
Статус Кво или извикивање Уједињења, треба оставити потпуно по страни.
Тај процес ће трајати неколико деценија.
За то није довољан један Додик. Ни сљедећи Додик.
Потребно је већ сада одгајати кордоне, од Пјетлића, преко Кадета до Првотимаца.
Иначе ће вам инсталирати Малу Мајмунчад, као у Бањалуци.
Коме су рекли да каже да је Економски Патриотизам најважнији.
Јебеш, дакле Државу и Нацију.
Ја, кад се обогатим, ја сам Патриот а и сви сте са мном Патриоти.
Осим тога Патриотизам је ријеч Босанског Језика.
*
У националним и државним пословима, није добра Онанија и Боранија.