СВЕ СЛАБОСТИ
СРПСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА

 

Није свачије кроз Село пјевати.
Не лаје Пас због Села, већ због себе.
*
У том оквиру се крећу сви Балкански Национализми. А нарочито српски.
*
◘ Слабост је то што о Српском Национализму говоре, и иментују га, други а не Срби.
◘ Српски Национализам је без националне подлоге, без интелектуалне дугорочне пројекције.
◘ Српски Национализам никад није узео у обзир Српску Државу. Нарочито не Државу Србију.
Лансирана теза Сви Срби у једној Држави, коју су непријатељи Срба једва дочекали и они је енормно проширили, јер може добро послужити за оцјену Срба као Агресора, флуидан је национални Концепт. У ствари, самоубилачки концепт.
Тај Национални Концепт је ослабио Србију, Државу Србију, Србијску Свијест о Држави и олакшао препуштање Косова.
Тај флуидни Национални Концепт је омогућио лутање Книнских Срба, Срба у Хрватској уопште, њихову употребу и њихов нестанак.
Тај аморфни Српски Национализам је довео до несхатања Републике Српске, као друге Српске Државе.
Допринио је одсрбљавању у Црној Гори.
◘ Национализмом не могу да се баве сви.
Као што публика не може да сиђе да игра фудбал умјесто 22 играча на терену.
Управо такав масовни, банални, кичерски, Нацицонализам су пропагирали Шешељ-Вукови замагљивачи Српских Перспектива, тражећи помоћ у неким прошлим и заборављеним људима и Странкама.
Квалитет тог Шешељ-Вуковог Национализма је не само безвриједан већ је био погубан за Србе. И Србију.
Квалитет тог Шешље-Вуковог Национализма видљив је у нестанку њихових политичких организација, њихове идеолошке и програмске потке и претварању Радикала у гомилу меса једног човјека или у обичног једночупавог отвореног слугана Западу.
◘ Српски Национализам је без Националног Програма и Националног Интереса. Којег би требале да проводе и слиједе, некад застајкујући, некад чекајући, некад убрзавајући, све Власти.
НП и НИ нису ствар дневне политике, политичке борбе и страначке борбе пијетлова.
У Србији је, управо обрнуто.
◘ Српски Национализам никад није био ни краткорочно ни дугорочно Рационални Национализам.
Ни код уласка у краљевину СХС и код напада на Вуковар.
◘ Српски Национализам је увијек тежио некој општој завјетрини, самосажаљивом исељеништву и појединачној жртвеној јанпалаховској манифестацији, него озбиљном политичком раду.
Тако су Масе анестезиране, не схвативши такве поступке, а Владарима је отворен пут без сметњи. Једнако Титу, као и, данас, Вучићу.
*
Све то је породило слабљење Србије, Државе Србије.
Што се, ономад, као слаба Социјалистичка Република Србија, уз пристанак и одобрење Срба Србије, одразило на ратну судбину Срба, а данас, као слаба евроунијска Србија, на судбину Државе Србије.
Интелектуално језгро, Политички Људи, нови, нововјеки, морају у Србији формирати Национални Програм и Национални Интерерс Рационалног Национализма.
И не правити Естраду и Задругу од тога.
Ни тренер фудбалског тима не разговара о тактици са свим играчима на терену. Разговара са два или три.
Један од тих је Српска Православна Црква, која ће то у свом трезору чувати боље од сваке Странке.
И сваком ко дође на Власт, пригодно саопштити, ако не разумије, или подсјетити га.
Па, за Сто Година, биће резултата.
А можда и прије Србија роди Орбана.