ИНЦКОВ ЗАКОН
ЈЕ АМПУТАЦИЈА
МУСЛИМАНА ИЗ БиХ

 
Скупина, коликагод била, ако није уобличена у Нацију и Државу, никад не може да схвати геостратешке потезе и свој положај.
Увијек ће, симболично, остати на нивоу Племена, коме је показан синемаскоп кадар и које, на питање, Шта су видили, наведе Кокош у лијевом доњем углу Кадра.
Инцков закон је лансиран, он није донијет ни наметнут, јер то је правно немогуће, са три циља.
▫ Република Српска и Срби, колективно окривљавање и поништење, на дугом путу.
▫ Индуковање сукоба у БиХ, како се ово подручје никад не би уобличило у неку врсту стабилности.
▫ Трајно ишчашење муслимана из БиХ, из било какве могућности егзистенције са Хришћаника и из могућности да имају Државу.
Овај трећи циљ је најважнији.
Инцков потез је, зато, плански потез, припремљен потез. То није неки хир, мала освета ситног аустријског пајаца.
Кад је Запад у питању, увијек се мора разликовати тренутни став, политика и залагање, од дугорочних циљева.
То смо видили на примјеру СФРЈ, њеног настанка, опстанка и распада.
Само ћенифски, сокачки, калеидоскоп може да установи да ће Запад, након разарања Срба, као велике националне скупине, и мирног гледања девастације и пустошења Хрватске, након независности и уласка у ЕУ, полетити да од муслимана и БиХ, створи главну колективну снагу Балкана.
Инцков Закон је наставак Лажи Геноцида Сребреница.
Геноцид Сребреница је подметнут Сарајеву, муслиманима.
Са истим циљевима као и Инцков Закон.
Он је обавио огроман посао Лизала, Звечке и Варалице.
Док су муслимани уживали у улози Жртве, нестала им је било каква могућност да имају Државу. Макар као лабаву Конфедерацију, виртуелну Унију, било шта.
Ко није знао да ће након Инцковог Закона, свитер почети да се пара све до подгрло, тај не зна ништа, не зна гдје живи, не зна шта је БиХ, са којом је намјером Дејтон створио такву БиХ, а могао је какву је хтио, каква је будућност БиХ.
2005е је Република Српска испалила Сигналну Ракету за ове почетне процесе повратка Дејтонских Државних Надлежности. Повратак Држави Српској.
Само, сви су се ухватили Референдума као сецесије, нелегалног чина и слично.
Политичка азбука се тешко учи. А, и кад се научи, тешко се читају реченице.
Сарај Чадор, Бакираши, никако не читају све ово што се догађа око Републике Српске и Смрти Сарајева.
Они само биљеже непријатеље. Тај круг није више унутарсрпски. Он се проширио по ЕУ и Америци.
Од тог шипражја, они, Сарајево, никада неће видити Шуму ни излаз из ње.
Апсурд Инцковог Закона јесте у томе што нема ко да га поништи.
Шмит није Високи Представник и не може то постати. Он би могао да га поништи.
Ни нико други, више, не може постати Високи Представник.
ОХР је Канцеларија и не може да поништава одлуке ВП.
Представнички Дом ПС БиХ, није надлежан ни за прихватање ни за поништење Закона ВП, јер ВП и не може да доноси Законе, намеће их или убацује у скупштинску процедуру.
Уставни Суд, Бакиров омиљени Уд, може да разматра само оно што је продукт уставности или неуставности БиХ, оно што је туземни потез уставних институција.
Сада, наводно, ЕУ разматра како да учини нешто са Инцковим Законом, како би се све смирило и наставило се путем нелегалне Унитаризације из Сарајева.
Сарајево то зна али се прави лудо.
Зато Бакир покушава да Закон о Геноциду убаци у ПД ПС БиХ, гдје би се поменули Јасеновац и Холокауст, и, тако, задовољили Срби а Лажни геноцид Сребреница био издигнут на ниво Нацистичког Логора Јасеновац.
Штагод се догодило, БиХ, муслимани и Сарајево, из Инцковог Хаоса неће никад изаћи.
Српска неће насјести на „укидање“ Инцковог Закона и вратити се да буде још потчињенија Унитарним Неуставним Институцијама.
Сарајево мора да схвати да је све уперено против њих, против Сарајева, Унитариста, њихове БиХ.
А да је Република Српска ту најмањи играч.