РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА СРЉА У ДЕБЛОКАДУ
УНИТАРИСТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

 
Треба да се сјети како се зајебала са Кетрин Ештон.
Ружна си ко сами ђаво, ооо, Кетрииииин,
Али мене, будалу, наврзло да будем фин.
И тада је Српска поставила проблем Правосуђа.
Дигла се паника, па је Кетрин, брзом брзином, дошла у Бањалуку.
У Палату Предсједника Републике.
Додик је тада прихватио кардељевску идеју Реформе Правосуђа.
И.
Шта је данас остало од те Реформе.
Коме служи Правосуђе.
Шта је добила Република Српска.
Стога, могућност о којој говори Дамир Арнаут, тај исконски дијамнтски концентрисани узорак сарајске демократије, да се у Дому Народа усвоје Закључци о поништењу Инцковог Закона о прогону Срба, због тога што ће неко ко је рођен послије Срребренице, рећи да Није био Геноцид у Сребреници, и да се на томе све заврши, није добра за Републику Српску.
Дом Народа нема везе са Пројектом Запада, Инцка и Сарај Чадора.
Срби и Хрвати могу, у другом наврату, изгласати те Закључке.
Али Срби и Хрвати нису упрљали руке тим Законом.
Само ће Сарајеву, Бакирашима, дати прилику да увијек извикују и лелечу како су Агресори, Геноцидаши, Узепеовци, одбили тај умилни ЗПС, Закон Прогона Срба. А они, Добри Бошњани, нису могли ништа учинити у „нашој ба држави“ у којој су Већина.
Република Српска треба да пусти да то учини ОХР, Пет Амбасада, Пицко... пошто је Инцко умро.
Нека се они прже на ватри коју су запалили за Србе.
И да мирно чека, повремено наглашавајући да је то услов од кога треба почети у туземном избору судија Уставног Суда, умјесто Странаца Усранаца.
И да у Народној Скупштини, лагано проводи политику поништења наметнутог Унитаристичког Монструм Апарата.
Република Српска има времена.
Вријеме ради за Србе и за Српску.
Онима којима се жури да ријеше „највећу кризу“ од завршетка Рата, вријеме не иде на руку.
Зато им се и жури.
Кад је против Срба, свима се жури.
Кад је за Србе, никад.